Мила док жедна земља чека кишу
Орао спутаних крила Тебе и небо жали
Иста нас је колевка страдања одњихала
У долини сузној ја сам овде странац
По сену смртном њоме пролазим
“Лакше је натерати коња да уђе у Троју
Него натерати га из ње да изађе”
Продан у сужањство за љубав вишу
Походим гробље где су ми снови стали
И збиља смрти руши наде у глиб кала
Понор живота све је дубљи кланац
Река смрти још га усеца… Како да је прегазим
Многи су ткачи потку ткали на мом разбоју
Мрсили оснутак пређе и потапали лађе
У испуцале бразде мога ума зјапи празнина
Сваки пролом смонице страва је тамне раке
На Бозманском брегу насукала се твоја барка
Иза потопа смрти уместо голубице орао кука
Мила мени су спутали крила окови самоће
Небо је високо а земља одавно жуља гробом
Не чуди се што су ми риме тешке и стегнут глас
На позорници живота о концу завршног чина
Спушта се завеса расцепљена и сузе квасе шаке
Ко у храму кад Христос страда… Маглена варка
Очима видело гроба скрива док расте само мука
У грудима вулкан кључа… Залуд се браним од смртне злоће
Љуља се Бозмански плато и све се мрачи с тобом
Из привиђења анђеле бели куда одлазиш у овај час
На
овај дан © 16.10.2013. Славими®
Ј. Зеленкапић
књига “БОЗМАНСКИ ПЛАТО”
ВРЕМЕПЛОВ
/2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар