Затварам причу као кључаоницу калаузом
Преваром је исцурила у задње поље самоће
Још један запис исписа душа и потписа сузом
Извор под шумом лишћа мртво клокоће
Вид се сироти није уселио у исколачене очи
Грешна се душа покајању нада на крају пута
Заборављена кућица пужа уз локвањ срочи
Спомен љигавог живота што белим трагом лута
Расута магла наде по истом трагу кумове сламе
Опрост ми може доћи са дна бескрајног свемира
Олуја је поломила дубове и испревртала осаме
Чујем и усамљеника цврчка што тужно оркестрира
Маглом и обореним деблима пут је запречен
Кушање осионо надире бридом кроз барикаде
Гасне дах живота… Слутим остаћу недоречен
Од моје сете поље и шума трну… Цврчкове јаде
Строфу по строфу моја скитничка песма сакупља
Док се макљају неке старе тмуше по залеђу дана
Сутрашње доба затупасто скриваће у ова дебла шупља
Истину палу… Провући конце кроз иглене уши немана
Једино провиђење уме… Како без песникова познања
До узнесеног брега… Кад опроштајно загрли долину
Погледом вере остави те га на мртвој стражи да се клања
Своме будућем веку… Овај издајнички оде у помрчину
Иза кључаонице смрти с копреном без ореола
У поход безданима копите вране мумлају јеку
Ово су времена проста и не мењива… Без глагола
Читавог живота градих и не саградих једу чеку
Ко је допустио да се врзмају комесарски шињели
И суде поезији преким судом из тамне љуштуре
Жалостан сам… Ко су ови што се попели и заузели
Видиковац на брегу… Кроз мој двоглед у шта зуре
Залуд сте отели моје поље поетско царство бедни тантузи
Незрели… Ви нисте дорасли до првог ретка предговора
Није ли свељудски злочин танетом стрељати истину у сузи
Убити њен потпис и разапети на шиљак кожу питомог створа
На овај дан © 08.10.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
књига “ПСАЛМИ ЗА ЊУ” Мили, у спомен
ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар