Нека се мука и дан венчају жаром
Лежим на поздеру испод трлице
Мисли ми се рву са истим кошмаром
Из сна су одбегле нежне птице
На решету пребирам самоћу
Да протресем плевну сету
Дал' знам шта могу и хоћу
Ивер би даривао Божјем длету
Чија то мрзовоља леди чежњу меку
Срце је истрошила оловка исписана
Опет ми сузе вреле беоњаче пеку
Загнојила се душа бичевањем избраздана
Све вришти од чирева и краставих пљуга
Преврела шира ума сву ноћ пени и кипи
Још једна бестрaдија поново мучна… Предуга
Нема краја… А снег до зоре лагано сипи…
Гледам како затрпава прозор и пусту башту
Ледени дах моју сироту собу све јаче стеже
Читам нове “Кораке” раскорачене и гањам машту
По истом кругу језе… Нови се чвор у души веже
Заробљен поглед предуго испитује омчу празнине
Око уморног лустера конац паучине се клати
Жестоко ме фиска подмукли бол кроз слабине
Зар ћемо недовршена песмо напрасно одустати
Због новог грча срца и скамењених речи
На олтар да принесемо жртву предања
Епилог нисам написао… Гиљотино у овој сечи
Оде глава… Отекоше у млазу крви мисли… Ткања
Разбој досаде другу пртену пређу у каницу шара
Брдила се расушила… Расипају се црвоточни зупци
У носталгији има заосталог жала… Нечујем дамара
Модрим венама живота плутају балвани а не Богољубци
Све вришти од чирева и краставих пљуга
Преврела шира ума сву ноћ пени и кипи
Још једна бестрадија поново мучна… Предуга
Нема краја… А снег до зоре лагано сипи…
На овај дан © 12.12.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар