Читавога живота учимо кораке
Да смерно допутујемо до смрти
Корачамо јој у сусрет а све нам је даља
Успут сусрећемо неке безкичмењаке
Наша ветрењача још витло врти
Бог зна кад ће стати
На остављеној кули живота
Са ниског торња сат ће откуцати
Последњи такт за тишину
Неке друге груди красиће медаља
Кораци наши кад долином сенки мину
И канура живота у клубе смрти се смота…
Живот и смрт преко плота
Два не помирена суседа
Не умеју да часно комшијају
Један другом у своју авлију неда
Бусију бране заточењем у атару
Хтели би вечно да трају
Но увек побркају лонце
И кад који испадне прекореда
Натоваре човеку на грбачу батару
А Он је носи ћутке
Живот му први ропац
А смрт онај други
Невидљив неко у позоришту
Повлачи конце…
Играју лутке…
Приправљена је омча не осећајна
Време у невремену затеже конопац
Блатњаве ноге вуку се по каљуги
Траје плачна прича ко тајна
Венац живота и смрти узалуд ишту
Човек лутак напокон заврши
Ко одбачена крпа у трухлу на ђубришту
Ненаучене кораке ко маглу распрши
Олуја живота ил олуја смрти
Ушла у самртничку собу
Ветрењачa је нема…
Труло се витло одавно не врти
Песму живота и песму смрти на гробу
Успоменом нека расцветава остављена хризантема…
На овај дан © 15.12.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПОЛВ /2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар