Мук троши остатак мрва на жрвњу живота
Са сиротињског стола збрисаних у шаку
Глад зна све језике света а није полиглота
Док смрт увек исте кординате исписује за раку
У ждрело пада камење од туге спечено
Милост се неда досећи само жалом у оку
Чекање празнине је мучно слово не речено
Саливено у карлице… у једној речи… у току…
Ко ће пропете уздахе у крило да прими
Песму враћених жеља извору надахнућа
Сам пртих завејану пртину изгубљеној рими
У вејавици маглине до слемена наших кућа
По Божјој промисли није цурео зов
На слободарском гумну као за дан вере
У мутно време крупне зверке и криволов
Свако свој лог тражи тајни пре потере
Толико дуго трајем по годинама чистоте
Муљ је остављен њима иза увратних река
Мостовље градим самоћом чуј животе
Грешна се уста грче за пад пре одјека
За заручницу тишине речи пробуђења
Тражим да прозборе росом у освит зоре
Нерешене муке наливена зрна за зрења
Усталасала поља запаљена блеском горе
Може ли колоплет овуда бестрагом проћи
Разломке у нарамке збирати за суму муке
Кад сводом прошлим утонуће и ове ноћи
Док пусто постојбину тражи а не славолуке
Млечне се стазе расуле путем кумове сламе
На ивици лудих жеља прапорци тајне звоне
Густа ми мора оплела груди без дозива из осаме
Презирем улизице празноглаве и полтроне
На тројном раскршћу после пљуска
Јармови нису издражали трку двоколица
По дуборезу испис длета бачена љуска
Ленка се није вратила љубљена мезимица
Порука уреза запис у несведене боре
Затурен пут је странпутица нади
Дуго су речи капале у освит наше зоре
Песма не докучи крај исплаканој балади
На овај дан © 19.12.2011. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар