БЕЛУТАК

Потонуо сам још јуче

Данас нисам испливао

За сутра већ сам удављен

Тек тако да се пресвуче 

Не може ни кошуља… Јао

Из броја живих изостављен

Спроводе смрти не бројим

Са хумки сви белези света

Болан су запис пролазности

Зелени јед не могу да пребојим

У бисерну белину као поета 

Песме су оковале сиге… Опрости

Тестамент мојих књига је изгорео

Угарак у нади… Сновима варљивим

На гробу идеала жеље још чаме

И песме што их је бол у недра свео

Са разломљеним срцем живим

Ил мрем… Судите сами из ове јаме

На небо тмурно што зјапи 

Мрак… Очне дупље давно искапале

Само су бездан звезда падалица

Претесни судови за росне капи

Препукле цветне чашице мале… 

Куда ће ова песма моја сиротица

Небо јој није дом а земља смона

Не отвара јој недра од црвене глине

Сузе су моје исписале крвави траг

Загубљен у магли лута одјек звона

Даљинама уклет путоказ вере гине

Развенчали смо се ја и рођени праг

С довратницима цвоточним он трули

Ја удављеник мутним током плутам

Хоћу ли најзад наћи спокој неког вира

Удављеничку песму само су чули

Мехури пене… Овенчан њима лутам

Коме да предам гној из прслог чира

Знам Мила љиљани наши процветали

Пре олује исту љубав још миришу

Истина није спрана… Белутак припада 

Белутку…Теби једина на другој обали

Из чамца смрти остављеној за кишу

На болној стражи чекај мене сада…

На овај дан © 28.12.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: “МИЛОКАЗИ”  ВРЕМЕПЛОВ /2018/ 

zelenakap.blogspot.com