Песниче почуј… Бесне пркосни вихори
Одавно разљућени… Заноћили у тамнаве
У овој ноћи утеху древну бар мени прозбори
Док камене очи тугом капљу испале од јаве
Уби ме тишина и њен мртви ритам
Први чин бездарја… Крајњи исход драме
Одбегле су звезде… Кога да запитам
За прострте млечне стазе дуж кумове сламе
Украли ти знамен … С груди ишчупана лента
Бакропис могиле зеленом се сигом заодео
Нечитка су слова с твога постамента
Црни гавран инокосан однекуд је долетео
Да разбуди подмуклу тишину и њен мртви ритам
Први чин бездарја… Бронза крајњи исход драме
И не слути… Одбегле су звезде… Кога да запитам
Ово мокро лишће разасуто украј стазе у дубини јаме
Ожиљак на души твој и мој је сведок посрнућа
Ново доба неће ником отворити врата среће
Мој песниче издала нас поколења зашла у беспућа
Ко да данас пали лучу песме кад узором горет неће
На овај дан © 08.12.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар