ЛУГ СЕ ИЗ ПЕПЕЛА ЛУЖИ

Живи ли истина свој последњи дан... Чудно
Искуство учи опрез на сврабу времена и муке
Лажови крстише лаж... Опет остаје око будно
Напојницу не дају Леваци... Скрштене руке

Знак су снебивања... Дуго већ пулсира било
Упорно звоно на обнову зове... Свемир је слеп
Оштрити секиру није умно када изгара тоцило
Све држим у малом прсту... Исцепан је мали џеп

У обору пландује стадо заточено... Ври млеко
Карлица напукла по данцету цури... Не прија
Ужина ужегла на плотни... Поглед залази преко
Да се увери у празно... Гласи се љута кукувија

Истина је истинита и време је да се једном позна
На раскрсници два слузава трага... Прошли су пужеви
Захтеви захтевају опрез... Правила су заиста ригорозна
Колосеци су зашли... Испада окрајак сете увек леви

И даље пулсира било... Хоће ли свемир прогледати
У џепу исцепаном нема кликера... Понадао сам се лећу
Наступила је глад на јастуку... Наишли глуви сати
Муком стешњен простири по слами костретну врећу

Урвине тугују месечину... Глас несреће злурадо дужи
Док игра ветрова и облака из дубина цвили... Шепа
На квргавим штакама просјак... Луг се из пепела лужи
На прагу сећања глуви Зељов готов да олињао крепа

Запекли слузави трагови прошлост пузања још сведоче
Окрајак сете никако да мине... Намножили се глуви сати
Луг се из пепела лужи... Хоће ли бити моћи да се умоче
У разлив коре суве проје... Сва сета у песму не може стати

© 05.09.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
Књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com

З А Р У Б И Ц А

Зарубице у зупчанику жеља окрњена
Ко ти је украо мекоту котрљања
С планине живота одвалила се стена
Смрвљена у камењару пре предања

Ко ти потроши дах времена без помасти
Па шкрипом јављаш свакдашњи бол
Толико убогог света... Богаљи и кљасти
У удолинама живота миле у раскол

Не певај болну риму ни јаук твојих дана
Остави песнику да рзмакне спрегнућа
Сва жалост није у једном веку испевана
У рукама се пуши изазовом проја врућа

То је само варка оне су данас гладне руке
Ако се удаљи центар од центра оснутка
Проклизаће дангубе уз узбрдицу муке
Буђаву проју појели пси... Испод белутка

Паметна глава разбор тражи у заокрету
Климаво клима по осовини плитког жљеба
Одузели су земљи јужну страну меку и свету
Северац господари свуда... Суза на кори хлеба

Смрзлог... Бисери у полутами за празно око
Скоро неће промлети жрвањ мливо бело
Под облак тмасти беже крила и црни соко
Пустош убија наду... Нико да крочи у мртво село

Даровано за отпад тужни наглувих дана
Под старост нека труне пољубцем рђе
Зарубице у зубчанику жеља... Касни накана
Твоја... Ко воз без возног реда.. Сунце за забрђе

Отишло је уморено... Нико ме миловати неће
Планина живота с небом венчана мргоди се тамо
Мекоте је прекрио мрак... Прстима гњечим леће
За безуба уста... С белутком жеље котрљамо

Однешене бујицама... Потоком тугују валови
Богаљи и кљасти просе... Врбе на обали страже
Сам себи сабеседник мучим... Реч да прослови
Неда запекло грло... Зарубица зарубљена не лаже

На онај дан © 04.09.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com

НЕВОЉНИК У НЕВОЉИ

Дилеме остају не решиве... Узрујана стопла корачају
На узбрдици посустаје жеља разгона... Табор касни
У црну ноћ да зађе поспан... Два се сата опет опраштају
Не причај причу... Није крај и поука што бива у басни

Прво извориште узгред зебе на полеђини листа
Ракље су бачене у блато крај плота... Све седе власи
Разбарушене стоје... Сликар се одрекао свог киста
Поречје сустало... Низводно су отекли модри таласи

Очекују недужне очи свиту... Рачуни су одвећ скупи
Пожуде трају свакога дана... Опет су крајеви кратки
Звериње звера около... Не уклапају се људски калупи
Одзиви одазив увек знају... Снови више нису слатки

Узјогуњене дилеме су ојачале... Басне се испредају
Седе власи не могу да се смире... Уметник пад жали
Тајне се провлаче испод стропа... Чудоређа се дуго кају
Ракље су расточене у блато... У невољи се невољник кали

На полеђини листа нечитак рукопис... Ко ће га знати
Шта су писали писари и преписивачи... Тајна се таји
Не падај нискости ниже... Сузне очи не могу плакати
Срце је најзад стало... Не чују се више ситни откуцаји

© 03.09.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
Књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com

БУЛКА И УСПАВАНО СЕЛО

Полазак у школу ран

Развити и савити јогунасту реч као играчку од папира
Изабрати тренутак усхићења... Како случајан да се бира
Не уме бистри ум и ако упорно данима свим покушава
Исто је или није размеђе... На послетку дође мучна јава

Мудрост живота налаже... Стрпљење доноси победу

Био сам некада првачић... Још учим... У првом разреду
Мучење не израсте у муку... Костретна торбица жуља
Уместо свеске таблица... Избрисана слова... Крежуља

У успомени на трен све оживи... Први полазак у школу
Учитељ је био увек драг... Одавно опеван у мом болу
Данас су срозани ауторитети... Време је изврнуто наглачке
Поново дођите мени сада о успомене лепе и младалачке

Јутрос се прича о првацима...  Прича потраје један дан
У моме уму живи толико година полазак у школу ран
Годину дана пре рока... Био сам умом напредно бистро дете
Септембарска звона што милују душу милином опет ме сете

Данас и некад у разуму нема дилеме... Онда је лепше било
Без облака сумње и короне... Сунце се са радошћу слило
У срцу малом од главе до пете... Са птицама срећа блени
Није се очитавао у сеоских ђака страх... Булка се црвени

У дворишту школе... Чува дечију цику... Уча је горостас
Строг и добар као родитељ... Волео сам из срца његов глас
Из мог босоног детињства остала је само слика црно бела
Да се врате године и оживи драга школа успаваног села

© 01.09.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
Књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com

СУХОТА МИСЛИ И РЕЧИ

Из давнине долазе умне мисли и речи сухотом

Сабрене у уму расцветавају се у бокоре потом
Разговоре водим са собом тек у новом сабрању
За тиху ноћ снова и узбудљиву живу причу дању

Угнеждену у различку и нараслу на зубу спознаје
Не чудите се зову потоњем за нужне нараштаје
Испод сача врелога сунца што небом још гори
Изнемогли су ето човечанства нужни преговори

Мучан је трен сећања за моја тврда узглавља
Сервилно време траје и распасд узгредног славља
Небосклон нисам нашао у ретком хладу брезе
Ко ће да изброји намножене ко мрава зарезе

На земљаном путу крај голети што сва трепери
Није лако уму када почива у разведеној мери
Подно сувог потока по овом каменитом кориту
Ходам босоног по стрњики и пожњевеном житу

Разбор се дели на комаде узрујане у мом ситнишу
Трава још прижељкује летњу обилну плаху кишу
Олакшање не долази из сухоте на испуцалу земљу
Вуче се уморни дан а чавке на жеги једнако дремљу

Распад узгредног славља доноси древну главобољу
Страшило грдно кочопери се на окупираном пољу
Зарези надиру иза три такче заборава до прапочетка
Нечитљиве су речи разбацане да грде мој ум са летка

Што лепрша пркосно на шипурку иза нахереног плота
Усуд је исписао унапред историју свег убогог живота
Скраћује се постава и потка приче на разбоју дангубе
Прошли су дан зашли у заборав и у тешке ноћи грубе

За нужне нараштаје изостаје наставак мучне приче
Њу ће можда казивати друга песма... У души се сриче
Нема времена за запис преклопљених мисли и слова
Ова песма је са поентом на муци у муци сва готова

© 01.09.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
Књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com

ЦВЕТ НЕ МОЖЕ БИТИ ЗАО

Вољеној, у спомен

Свaкoга jутра лептирасто пoмириши Твој цвeт

Знај човече: Он нe мoжe бити зao

Пре нeго увене и однесе га у далеки свет

Нејасни сан... Јa сaм Милин опет мило мирисao

Смрт ми је украла моју ружу

С годинама дугим копни у гробу

Кад жена прерано умре мужу

Падају мушке сузе сакупљајући тескобу

Треба разумети и његову душу

Обути ципеле оне које он носи

Појести истински исту оскорушу

Засведочиће вам по искуству седокоси

Душом лептира мирис туге кад се шири

Па се сплиће меандрима била

Талас таласа и немир се не мири

Нису посустала од умора поетска крила

Свaкoга jутра лептирасто пoмириши свој цвeт

Знај песниче: Он нe мoжe бити зao

Пре него увене и однесе га у далеки свет

Нејасни сан... Јa сaм Њен и мoj годинама мирисao

На овај дан © 28.08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com

КАД ВРЕМЕ СВЕ РАЗРОЧИ

Благонаклоно гледање није здраво

Није по вољи за урокљиве очи

А опет једно појање се точи крваво

Са ожиљцима душе траје да сведочи

Гладијатори новог доба с јавом

Тамане стенице по урушеном зиду

Глас народа ме је издао заборавом

На рушевинама морала место стиду

Не тражи... Истина спознаје може да опржи

Ко изненадна жеравица кад праском скочи

Неко ће рећи мудро је... Руке подеље држи

Избледи разлог брзо кад време све разрочи

Затурили су објаве у метежу туђих

Каним се да се латим старих записа

По мом забораву имало је и луђих

Нека остану шаптачу иза људских кулиса

Није време глумити глуматање

На завршном чину у цик вешања

Толике друмове су преорали... Орање

Марково не гази нико... Епска песма то сања

Луд народ гуслара и данас у свашта верује

Виле и вилењаке зове.. Лако га је лаковерног завести

Мрав или цврчак... Ко овде свира а ко танцује

Раја се сама покрсти и сама погази заповести

Заведен јуче данас је мртав... Спава свој сан

У трауматском стању остао је без свести

У празно конопљу трли трлицом и сије лан

Празнује и слави ал незна кога повести

Са собом у збегу преко великих вода

Лоше су благовести и пророчки знаци

Вазал вазала за груду соли ће да прода

Небо опет прилике врже... Тешки су облаци

Бук у пени вришти немоћан разголићеним умом

Нечасно је украсти име народу на тврђи лажних крила

Преци су претопили олово са крова цркве да куршумом

Бране праг родни... А данас ко га чува усред лудила...

На овај дан © 27.08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

РЕМ ЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com

ХАЗНАДАРИ И ЗЕЛЕНКАДЕ

У моме знању није када ћу Богу прах да вратим
Од ког ме Милостиви сазда у рајском дану
А Он мени ребро у сну што ми за Њу узе
Твар Творцу дуг дужи... Данас сам готов да платим
Реч са почетка... „У почетку беше реч...“ Богом казану
Плач рођења и плач смрти... Прве и задње сузе...

Света јабука рајска трула је одавно
Сада само реч љубави зри у пуној сласти
Берач спрема корпе песник златоусти
На тргу Аман или Јуда на вешалима јавно
Ако се ко усуди реч љубави ми украсти
Песму ће нову крстоносну жртва да изусти

Нећу пустити даровану реч да је ико раздевичи
Ни песму посвете да је негве ил мемла заточи
Витез ће бранити замак и своју умрлу Љубу
Песма је песма и реч реч кад на мене личи
Ако јој дадох сузе дао сам јој и рођене очи
Крунску реч распет изустићу распећем на стубу

Упарађени мужеви витезови у низу бројеви
И њихове вите жене милоснице лепе бројке
За губилиште нису речи... ни стрељачки строј
Невини откоси... редови песме... стихови... слојеви...
Ни недоношчад у утробама несуђене тројке
Тек су моја кошница медоносна и нови рој

Разројени за ново време а не за гробаре
Свештенике и фарисеје крадљивце наде
Како се пише и чита последња песма зна
Песник речи не трампи на бувљаку хазнадаре
У врту срца и душе цвату алеје зеленкаде
Дарови живота... И љубави јаве побегле из сна

На овај дан © 04.08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com

ИЗГУБИЛИ СМО БИТКУ

Вољеној, у спомен

Даљине гробне љубави моја Мила јесу ли нам блиске
На пола средокраће живота и смрти играју се тајне
Неко је вазда злобан… У рингу ударце задаје ниске
Ја верно сплићем риме у твоје плетенице и колајне

Смрт се бестидно повраћа земљом… Понавља се обредно
Уз лелек… Опела… Некрологе… Кратке песничке омаже
Напокон све ово избледи… Смрт опет бане невино чедно
У претворничком руху… Лупеж се ушуња да се прокаже

Незвани гост на челу софре осионо заседне пре црнине
У страху жмиркају свеће и мук се у празне чаше точи
Прозебле сенке јаве шарају дуваре… Ноћне птичурине
Црне надлећу кућу туге… Зашто се живот рођењем орочи

Толико му је суђени век… У губитничком болу веле људи
Данас му је ишчитан запис и здробљен восак на убледелом свитку
Нека је лакој души опрост на исповеди горе док јој се суди
Јесен смрти стресла је нови лист… Изгубили смо битку…

На овај дан © 02.08. 2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

У НОЋ РАЗВЕЗДАНУ

Вољеној, у спомен

Преорали ми умовање заразном тугом
Раздружују се речи свикле на истину
Тамне посејана поља бола истом вугом
Докле помори да требе блиску заовину

Гине добра нада усред кругова јаве
Вилорого крдо мисли разјурено лута
У прогоне на пашњаку душе… Окрваве
Муком исписану жељу што оком колута

Зле гласове зебњом истинитом проносе чауши
По зазору прапочетном тиња на обронку језе
Гребен миља сивом маглом додворење гуши
На ивици гробља капљу сузокриле беле брезе

Наружено биље још сакате дане снива
Васељена се преселила у покоју другог пута

С ближњег плота у сутону скамењена шљива
Баук оку бива… Каква ли се тамо врзма кнута

Велесиле мрака табанају кужне муке
Како да дозивом самилости неслућене
Узмем љути камен бачен из туђинске руке

Са вечном жудњом да добро по добру крене

Великом мишљу пробуђеном из једине бајке

Властан нисам да свој живот осветом раскрчим
Уздарје да примим са колевке песмом моје мајке
Вишњи јоште милошћу чува… Високо чело мрчим

Ако испод ребра рез зареже по катрану
Прокуљаће нова гнојем збрана тмина

Не рушите јој гнездо… Пустите врану
Да кров мој надлеће и слути преваре висина

Нека виси раздор над урвином ојађени

Док вашу злу сујету вишак мржње распродаје
На све стране света… Не вену песме невени
У моме перивоју… Небо је спознало издаје

Дописујем те у округ мојих сенки и жалова
У пасош вере за путницу брода до острва наде

Пучина се опет смеши изазовом у пени валова

Погледу ока залазак сунца у утонуће да не украде

Зором ће други зрак протрести јутро снено
Разложно једро привезати на каменом спруду

И појутарје позлатом извести у гесло омиљено
То снева песник невичан бури… За срећу луду

Наговештај нема… У одјеку звона зру дозрења
Ничега новог са учмалог торња до истога бола
Будилица свести окаснела залуд задржава хтења

Урушио се ноћни храм бекством лажних идола

Око свода развод грамзив нову збиљу мути
Опомена задој отровани разбистити неће
Истином све је изровано… Утопили се мамути
На прозору оста видик скучен у тињању свеће

Кратке су ми руке да те дохватом обгрле
Мила… У преломном трену тонем у катрану
Једино песме нису празне трлице… Хрле

Теби… У сазвежђе Ориона… У ноћ развездану…

На данашњи дан © 01.08.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛПВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com