УВИРИ ТАМНИНА

Бедседим беседу исту данима себи сам

Таваница се намрштила од мрклине

Тешко је беседити срцу кад прти кам

Кад се ужелим разговора да ме самоћа мине

Ал не умем рећи откуд тај рам

Болује њену слику на бочном зиду

И одкуд ватра тела вруциће плам

Разједа мене и моју вредносну пирамиду

Ноћас се нећу стидети није ме срам

Постеље просте док жуља леђа

Живот је ту по запису да га деверам

Не умем споменути број свих размеђа

Није за оку ал није ни за драм

Летопис у једну књигу да се испише

Оставте овај белутак што га котрљам

Много је пијавица... Ко ми крв сише

Да се поиграм задњи пут није ме блам

Са прореченом судбом на крштењу

Пригни ухо пратиљо тајну да ти одам

Не верујем у те гатке склон презрењу

За радозналост твоју одавно знам

Јасна си ми ко Питагорина теорема

Узалуд неучевну јуницу кошкам

И онај са именом за непомен не дрема

Јуница ломи јарам морам да је продам

У бесцење... Мучи ме опора истина

Како ћу без мала сирот да главињам

Дане крадом односе увири тамнина

©  12.01.2016.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ, песме  /2016/

zelenakap.blogspot.com