ЈЕЖЕВО БРАТСТВО

Ево ме умом чистим на уском колосеку милости

Рука се не устеже да вашу сажаљиво прими

Ни једну реч не повлачим скамењену од жалости

За вас подвлачим песму сржи у подарју и рими

Грозничаво је царство милости од речи врело

Жалим што на хоризонту нема истине свете

Куда иде наше братство јежева а није хтело

Двојбу у полусну и неизбежне древне преокрете

Још ми се разум хрве са наслеђеним ставом

Тражим вас у удолини ниских пролазних зона

Не марим што сам се суочио горко с јавом

Откуда толико око мене превара камелеона

И сужањ душе склупчан истрајава у свом билу

Докле ће ситничави купидони месечарити путе

Модрила свода већ ме гуше... Недам се сивилу

Ружне су ми ваше поставе од капута изврнуте

Сабласна кнуто изван првог поетског реда

Не кварите строј и поредак лилипутанци

Шта зна лажна „ведета“ шта је часна веда

Пут је стрм и узан неуки... Песнички кланци

Врхове вишње и бездане у исти збир не вежу

Жртвени јарци не слуте умор смрти... Она коси

„Слава“ вртоглавицу јавља... Пали сте у мрежу

Где ће се ко наћи пресуду свако у себи сам носи

На задњој станици песници претрпаног воза

Још није завршено искрцавање бардова века

Недоношчад су кренула у инвазију небулоза

Хоћете ли ме послушати ви са слепог колосека

Разломак доњи вам је испод црте негативан

Слутим количник потирући неминовно чека

Изговора нема уортачени појци сан је наиван

Ловорике су однели бољи а вас набујала река

©   20.01.2016.    Славими®   Ј.   Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ /2016/ zelenakap.blogspot.com