Коснуле су ме сумње недавно
По оснутку не иде ткање слободе
Кривуда умље мога народа јавно
Никако да се искобељамо из
незгоде
Поново се сурвава учење светих
истина
Густо је време људске измаглице
Врежје обмана буја... Традиција
руина
Тамничи Христа... Коров и чаљ немилице
Гуше... У неспокој зашла опхрвана
душа
Све су дубљи и несигурнији затони
ума
Изворе језика захватила је
мртва суша
Жонглерај јефтин царује и
провидна глума
Три корака испред мегаломани трче
Несвесну трку животне збиље
Збуњени се чуде... Кад се то
пре смрче
И овај благдан живота куда
исчиље
Патос је проваљен судњи...Знај
поето
Није издржао... Плати трулост
своју
Изгазили смо ногама све часно и
свето
Поново распет Исус страда... У
растроју
Не гради споменик прошлом
забораву
Немир у кругу Божје самилости
чему
Продали смо име... образ...
част и славу
Смућени враћамо се кумиру и
тотему
Иза трулог плота извирује неман
глува
Кроз високу врзину нараслих
заблуда
Откуда толике подлости и
протува
Шуњају се овде и тамо ко смртна
пресуда
Смућене одвећ боле људске обредне
јаловости
Душа је гладна вере... У преплетеној
паучини
Сутра неће бити људи ни ко коме
да опрости
Засторе кострети навукосте на
очи ведрини
Испод равни спознаје дно је наше
апатије
Ко први сумрак прикрала се
кужна
Све од реда решето времена ће
да просије
О лажни троне докле... Земља ти
је дужна
Мрклина савести пастве згуснула
се пре рока
Празници устоличења су климави
троношци
Збива се кошкање око злокобног
првенстава с бока
Јефтине су вам приче трибуни...Парадни
богобожци
Код Божје истине нужно је данас
дешифровати
Сујеверју ни у предсобљу ума не
отварајте врата
Узалуд је закаснела мудрост и
кајање у припрати
Ехо чујем... Ко је чарао с
врагом нека још чара и гата
Никоме није довољна плитка мудрост
од јуче
Проклетство је нанело рану души
и шаку жучи
Праштајте свима моје године... Понор
нас вуче
Божји тор мора на крају крајева
да се разлучи...
© 15.01.2016. Славими®
Ј. Зеленкапић
књига. ДВОСЕКЛИ РЕЗ /2016/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар