МАСЛАЧЦИ НА ПОЉИМА СЕЋАЊА

Присегао сам саосећања у новом уливу постојања. Гноји разлог посртања на милосном путу. Позивом на слободу гласам за накнадну спознају. Јурњава мисли се не исплати по врлетима ума. Низ поља сећања маслачци су развејани.Треба ли опет кушати сласти поривима првотним? Ко ме је збрао у уметнике разложности? Ко ми је дао устег занемелих речи? Ко је отео грст среће и бацио је у пад заборава? Знам ускоро ће казати непобедива истина и суд времена. Они су без фелера.

Браним се овом цртицом. Ако овог записа не буде све ће отићи у бестраг. Пресек испосника се окренуо наопачке. Ту где сам се затекао моји исписници нико не стоји постојано. Вишак замора савија лево раме бисте ожуљене жељама. Уместо ловора венац исказа и лажи преде се у спиралу подвале. Около самог разборишта гледам како трчкарају мусави клинци. Путем узбуђења не враћају су се ваши јогуни у празним узенгијама.

Дуга ноћ још није свила своје платно црнила на половини ужљебљења. У атар постојаности стижу само куражи олевљени на заокрету. По болном набоју приче испосник се не одриче узвишене улоге патника. Од превелике нужности испостава туђе памети није ми ништа вајдила. Ћар је однео вајду,сведочили би тако моји земљаци.

По тишини утишавају се ситне капи прошлости до изворишта спокоја. Будим се у рану зору опхрван сузама. Кором наслеђа и тешке промаје окрзнуло се кужно време. По неком друштвеном промислу није лако докучити куда смо се то упутили?  Буди Бог с нама, одјекује са мојих усана, истом оном јачином модрине из првог сумрака.

Високо око главе сањара лелуја дроњава паучина. Оном старом булазнику и рвачу на пољима сећања под мокрим кишобраном изазова се не може веровати. Ни скрибоманије мрежњака, вајних ми пријатеља, не узбуђују ми разборитост ума. Никада презир није био мој одбрамбени прстен. Густиш њихових трућања све је тежи. Са колена досаде и ти дрзници су одбрусили ружну реч за непомен. Бљутавости опет си превише бљутава.

Одзвонило је, ако нисте знали. Узалуд вам је занос исписника. Историја пада се понавља. И вас ће скинути са постамента. Ту где сте се затекли испосници нико не стоји постојано. Низ цртица без фелера се умножио. Маслачци су заувек развејани пољем сећања. 

©  19.01.2016.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: БЕЗ ФЕЛЕРА, цртице /2016/

zelenakap.blogspot,com