ДУЊА НА ОДРУ ВИТЕЗА

Око поднева јуче искрена душа имала је сан чудан  

Саборац му одликован постхумно... Ратнике гости

Од распршеног сна никакве вајде... Зна и полу будан

Јава је жалосна и жеље су празне...  Ужуљане кости

Марш на Дрину гали... Остарела уста жеља не заслади

Тамо иза дуге исписник одлази... На испраћају се ћути

О задњој издаји тешко скрива сузе... Душа не богоради

Свет је скочањена пустош а живот мора дс се прти и пути

Дрхтава рука у достојању на одар друга уздарје дуњу меће

С љубављу светом онако како су  вазда испраћали регруте

Од мене знамен уместо цвета и медаље... Нека си витешке среће

Мој пали друже... Молитву зборе усне... Године нису расуте

Сабрао си дела за спомен што ће са тобом и тамо горе поћи

Испраћам те на мртву стражу... Знам твоје срце гвоздено

Под пуковском заставом челично биће... Душмани неће проћи

Ускоро и мене чекај у смртном ешалону... То нам је суђено

Времешном старцу јаловост ова није највећа празнина

Докле ће дане да кусура заборављен себе самог пита

Боли мука што и њега као старо гвожђе одбацује отаџбина

Да му је да види сутра и њу на спроводу... Чему свита

Када постанеш истрошена слама и изгажена оторина

Хоће ли јој до памети доћи шта су за њу дале ове сени

Витез-човек није крпа и када овешта но часна старина

Неће ни у музеј воштаних фигура историја која плени

Штовање и пажњу само прижељкује малу... Ону ситну зеру

Колико под ноктом... Реч и поглед топли... Гест људкости

Године су као дуње жуте да миришу и гњиле и зато се беру

Када сунце тражи пустите га жмијући лено да угреје кости

Узгредна дремеж и нестварни снови о спроводу очас мину

Зар све битке да изгуби редом... Патина је притисла ордење

Призване успомене на године постројене окрепе старину

Топлички комита и витез Гвозденог пука за крштење

  

Последње овдавно је спреман... Ватрених је много било

Постхумна одликовања ко згасли метеори изчезлог трага

На јастуку од чоје пале су звезде и јунака прилегло крило

Спроводе врати се кући... Жалости нема... Слатка сага

Из сна јучерашњег није неко пуко привиђење ни превара

Почасни плотун димном завесом утвару смрти не заклони

Чула се само јека громова љутих... Задња дуња са ормара

Дарована је сабрату... Топлички витез са прочеља бони

И сам маршира небом сада ратничким стазама кроз сан нови

Нараштају памти и причај не допричане приче... Везуј нити

Тамо на зборном месту верности отаџбини чекали су другови

Вечност је дуга за све пробоје јаве... Часно је предходница бити

 ©  22.01.2016.   Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ /2016/  zelenakap.blogspot.com