Када не иде веле није нам дато
Расејани мисле о расулу
Не сведочим вам непознато
Заборавили смо на јабуку трулу
У властитом земном трапу
Остало је непревазиђено задато
У страху исчекујемо медвеђу
шапу
Кога ће снаћи удава и живо
блато
Мучно је сумњати мужјаци
Има у оскудици нужне збиље
Гужванци ко на покретној траци
Куљају преко грбе камиље
Близу обруча звон се укива у резу
Други дан насладе измиче штуро
Откуда јабука раздора у савезу
Распад се са вересијом дуго
кусуро
Јабука је уздуж и попреко преорана
Мајушна мушица зврнда око
пламена
Корен тумора не сасечен још се
грана
Нисмо слутили скривену злоћуд
семена
Друга растресита сећања тамнују
Изопштена је свака заветина
Душа заувек кварна има гадну
дују
Опседа те сијасет иноча и
кункубина
Надгорњао си лажју саму
близину
Угарак из спознаје нагорелих
времена
Чиме очи пресвући и рескрилити
тмину
Окрајком гробља пролази костију
сена
Расути леже листови стари из календара
Не престају да пулсирају црвене
сујете
У ноћи сујеверја заседа тајно
веће гатара
Кокошињце чувају кобци да не
прелете
Муштулук на чудо не тражи пре
рока
Кочоперно лепршају два
праменова седе власи
Извод је на полумесечини скраћен
од ока
Немогуће је наћи здравог човека јабуку у трулој маси
© 11.02. 2016.
Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ /2016/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар