КУЋА УМА

Туђин нам од рођенога пречи

У завади су љутој ока оба

Разбор нема скепсу на крунске речи

Тескобо милости у ово смутно доба

По сведочењу преузетом од мудрости

Разазнаје се једина истина

Зар смо толико тупи неуки и прости

Да се давимо у пени прокислог вина

Прекрајана историјо тешко теби

Од зарубице до поредка ствари

Неко подмукло хоће да се ухлеби

У нашу суву кору одгајен у превари

Истрајно котрљање спужа бива

Музикалност се не поравнава

По ниском и високом резу сечива  

Нараста језа у кочоперју јава

Од завоја до успона љубоморе

Преплићу се кораци на распону

Мучилишта... Вијуге ума још се боре

Да сакупе мисли раштркане у колону

Са ветровима прогона до узглавља

Не следуј је разбраћена јефтико

Од преискона ода љубави се јавља

На ком сам пољу ражи самонико

Дрвене соје носиле су старо тоцило

Успоменама давним браним кућно слеме

Изнимак треба узети озбиљније но правило

Будилник савести звонио је на време

Од свођења у језгро много је користи

Расплинуто је само велика удава

Средња мера се не наслућује на листи

Добротвора... Пресовано биље и трава

  

Тиховања су моја спасоносна накана 

Неукорењени запис подлегао је мукама

Узори нечасти бране своје разлоге клана

Нека им је просто поуздање... У шакама

Згњечени су маслачци вере

Пореклом од истине... Уз бљесак

Раскршћа су пристигла у малере

Разилазимо се ко развејани песак

Смркава се... Бледи у очима траг порива

Лахорје просуто моја је туга

У бајку зелена пузавица листове скрива

На кућу ума пала је сенка дуга...

©  07.02.2016.  Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ /2016/

zelenakap.blogspot.com