САКУПЉАЧ ШКОЉКИ

Одвојио сам се од себе. Раскршће се памти. Није ми свеједно којим путељком је кренуло једно од другог. Бојим се да се никада неће срести. Неминовност или зблуда разлаза, то је дилема. Истина је, одавде од трена одвајања, никада више исти. Филије једне јабуке нису јабука цела. Коме то да посведочим?

Искорак у непознато вазда бива ризичан изазов. Прошла мудрост овде не помаже. Ово искуство није проживљено. Оно се тек збива. И кад год се нешто по први пут дешава можда није најзанимљивији почетак него крај. А крај је исувише далеко. Лутање? Врх или понор? Стићи на циљ, попети се или доћи до циља, и сурвати се у бездан? Има ли од врха већих врхова? Свакако. А има ли од понора дубљих понора? Сигурно. Свакако и сигурно се у мојим мислима сада чворају. Како ћу их распетљати када су на мртво завезани? То нису пертле да их једноставно покидам, а потом да шлањам у лабавој обући. Радије би да табанам бос, али ми је жао да се одрекнем сиротињске обуће. Она је моја, и то је статус у који ме други сврставају.

Сирота скитница, рекли би злоједи. Но ја то никада нећу признати. Достојанство неда места понижењу. Нису људи они који се људима граде, него они који људски живе. То је огромна разлика. Она не може стати у размер неба и земље. Скоројевићи срећан вам пут. Ја мој путељак не напуштам. Бог је на мојој страни. Он неће устегнути своју руку да ме избави, чак и ако у понор паднем. Врх горе припада Њему. На врху никада нема места за двојицу. Греше они који би да се са Највишим једначе. Мени је добољно да будем под гором. Он је беседио на Гори благослова а ја слушам под гором.

На мом путу живота Он предњачи, и ја га следим. Свакако нисам сатрап, но сапутник и следбеник. Агапе љубав је моја водиља. Басамаци мога живота још се граде. Ни једну годину, ни један камен, не одбацих. Знам сваки је Богом оклесан. Осим његовог длета ни једно људско нисам пожелео. Памтим, многи су насилно хтели да ме вајају по својим замислима. Стално сам бежао и предавао се у Његову промисао. Ожиљци су још увек ту, али не задуго. Бог чини препород. Пре његове коначности нужно је до краја носити свој крст. Не помишљам да га одбацим знајући да је и Он носио свој.

Круни предходи крст. Ни васкрсења без смрти нема. Стари лист увене, опада, трули, да би се родио нови у новом листању. Вечне циклусе и законе дао је Вечни. Човече, спознај и разуми. Ти си само зрно песка у бесконачности свемира. А Он те види као зрно бисера које Њему припада. И ти се мораш одвојити од себе. Не буди заувек заклопљена шкољка. Сакупљач шкољки је ту.

© 24.02.2016.  Славими® Ј.  Зеленкапић

књига:  БЕЗ ФЕЛЕРА, цртице /2016/

zelenakap.blogspot.coм