Кошава узалуд буди старе кости
Никако да се примакнемо циљу
Од сете проплакала нам слова
Запушили смо проток вечности
Јаросне грмљавине зборе збиљу
Још трули подножје забити и снова
Кад прете језиво тамне пукотине
Затони смрти у увире све нас
маме
Жртве су сколили жестоки апачи
Куда данас журе облаци тамнине
Промуклим гласом у кругу осаме
Разбор ума нема где да законачи
За ниски свод неба горолисти
везани
Вибрације се преплићу у
сучелици
Љубав из ових рима шапатом
збори
Окрајак душе капље ко младар
одрезани
Песму слободе убили су у птици
Арају нас душмани уклети
злотвори
Са вихорима касају сећања модра
Дароване суштине повеље не чувају
Око звезданог круга стегла
маглина
Ко бршљан повила се туга врх
одра
У зло доба рођен си мој
нараштају
Никада мајка не може бити
туђина
Докле за слепим вођом да идемо
Себични неће отворити згрчену
шаку
Пуна су нам поља лешева и стрви
Разилазе се нада и вера немо
Рој крилатих мрава лебди у
облаку
Над земљом истрошени дан се мрви
Кочијаши векова запрежу године
На туђем месту није стамено
стајати
У атару таборују протуве тамне
ноћи
Кола су засуљала низа страну...
Дизгине
Не држи нико... Загубљени у
папрати
Без стазе куда... У сусрет којој
злоћи
© 21.02.2016.
Славими® Ј. Зеленкапић
књига:
ДВОСЕКЛИ РЕЗ /2016/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар