ЛЕЛУЈИ СЕНКЕ

Жалосно је време... Истинољубље ретки љубе

У нигдину заума изгубили се људи горостаси

Сад чаме занемеле о врбе сећања окачене трубе

Куда тумарају растројени свако у својој класи

Опоруку неба разудиле су страсти ниске

Подјармљене савести врдлају јаловости

Ни један век неће избрисати ружне отиске

На стењу разорења уписале се све жалости

Трудољубље како ће јаз мртви да прескочи

Црне натруле облице језиво нас опомињу

Историја у две ере ускоро ће да се разрочи

Гацају ноге по муљу... Разгрћу тињу

Мрзовоља не уклања дроње са новог пута

Само смо просјаци пуки презрене мумије

Изморен је пролаз прозвана Балканска рута

Толико Пилата на сцени жури руке да умије

Лаворе прелило частољубље и осионост мрка

Пресуда је извршна... На жалбу нема права

Невини... Свет је у хаосу... Куд води ова збрка

Цепа се биће и душа... Бара се раслојава

Пролом у пролому замире...  Пропале наде

Никада васкрснути неће лелуји празне сенке

У време заблуда није чудно сколиле нас заваде

Залуд је цедити дреновину искрчили смо дренке

©  23.02.2016. Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ  /2016/

zelenakap.blogspot.com