У НОЋ РАЗВЕЗДАНУ

Преорали ми умовање заразном тугом

Раздружују се речи свикле на истину

Тамне посејана поља бола истом вугом

Докле помори да требе блиску заовину

Гине добра нада усред кругова јаве

Вилорого крдо мисли разјурено лута

У прогоне на пашњаку душе… Окрваве

Муком исписану жељу што оком колута

Зле гласове зебњом истинитом проносе чауши

По зазору прапочетном тиња на обронку језе

Гребен миља сивом маглом додворење гуши

На ивици гробља капљу сузокриле брезе

Наружено биље још сакате дане снива

Преселила се васељена у покају другог пута

С ближњег плота у сутону скамењена шљива

Баук оку бива… Каква ли се тамо врзма кнута

Велесиле мрака табанају кужне муке

Како да дозовем самилости неслућене

Узмем љути камен бачен из туђинске руке

Са вечном жудњом да добро по добру крене

Великом мишљу пробуђеном из једине бајке

Властан нисам да свој живот осветом раскрчим

Уздарје са колевке песмом моје мајке

Вишњи јоште милошћу чува… Чело мрчим

Ако испод ребра рез зареже по катрану

Прокуљаће нова гнојем збрана тмина

Не рушите јој гнездо… Пустите врану

Да кров мој надлеће и слути преваре висина

Нека виси раздор над урвином ојађени

Док вашу злу сујету вишак мржње распродаје

На све стране света… Не вену песме невени

У моме перивоју… Небо је спознало издаје

Дописујем те у округ мојих сенки и жалова

У пасош вере за путницу брода до острва наде

Пучина се опет смеши изазовом у пени валова

Погледу ока залазак сунца у утонуће да не украде

Зором ће други зрак протрести јутро снено

Разложно једро привезати на каменом спруду

И појутарје позлатом извести у гесло омиљено

То снева песник невичан бури… За срећу луду

Наговештај нема… У одјеку звона зру дозрења

Ничега новог са учмалог торња до истога бола

Будилица свести окаснела залуд задржава хтења

Урушио се ноћни храм бекством лажних идола

Око свода развод грамзив нову збиљу мути

Опомена задој отровани разбистити неће

Истином све је изровано… Утопили се мамути

На прозору оста видик скучен у тињању свеће

Кратке су ми руке да те дохватом обгрле

Мила… У преломном трену тонем у катрану

Једино песме нису празне трлице… Хрле

Теби… У сазвежђе Ориона… У ноћ развездану…

© 01.08.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

поновна објава: ВРЕМЕПЛОВ /на данашњи дан/

zelenakap.blogspot.com