У РАСЦЕПУ ОДГОНЕТКЕ

Развлачим невид да спознам Мила твој

Траг… Насад ума гнезди се противно вољи

Исто јутро је свануло болно… У неспокој

Сећање лута… Из шака да се не измигољи

Стежем у грчу узрујано срце… Како га задржати 

У грудима да не прекипи прсте

Утопила ми се нада ноћас у прошлим сновима... Схвати

Јаве су погубне… У самилост се не крсте

Висости узнесене пале су у хладну росу

Са сузама у дослуху растачу нови дан

Још једна песма чемер стихове просу

За ситну маглу… Разбијен земљани жбан

Не откри јаросну лучу скрханог ума

Ни поклич Гедеона* у трубном знаку

Душо моја је ли то овај вакат зулума

Што ме хара и скида змијску пресвлаку

Под родним прагом издајства време

На истој међи сустиже потомке и претке

Успомене жуљају срце… Отежало бреме

Записује нову бору у расцепу одгонетке

Невида више нема… Грли га дубоки пролом

Бездан у скрами утају чаура до поднева

Из зачараног круга куда изаћи урушен болом

Душо Мила само твој минули траг одолева

Ако се упутим њиме чека ли гроб тамо

Не поставља се питање јачој од наде јави

Живот опише елипсу своју и сви скончамо

Смрћу… На крају може ли живот да настави

Истим трагом спознања истине вођен умом

Срце је болом исцурело с дланова вере

Питам се песмо несуднице којим то друмом

Живота или смрти пођох јутрос пре намере…

© 12.08.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

Из књиге: ПСАЛМИ ЗА ЊУ

поновна објава: ВРЕМЕПЛОВ  /на данашњи дан/

zelenakap.blogspot.com

-------------------

*Свето Писмо-Стари завет; Књига о Судијама 7. поглавље