Оставих јуче разум расејани
Затечен у грожђу необраном
Нико живи не излази вани
На раскршћу раскитаном
Овде сад але разгоне змаје
Знам оно што нисам знао
Мртва стража чуваће потаје
Глас истине није умукао
Витла ме ко сламку разгон ветрова
С преварама стигло и време пуко
Обод звона полукружно љубе слова
Изливена за призвање вишеруко
Враћају ме слепи колосеци
На источну страну просејања
Част тражи.- Oптужбу не реци
Кушање руке пре прстеновања
Не чини истини у залогу наде
У вајату труле узреле јабуке
Свето и рајско из раја се не краде
Храм Духа немој продавати испод руке
На сугребу са раскршћа пута
Класа зора обзорјем сванућа
Помодрела трне зора прекинута
У засеоку нашем иза опустелих кућа
Јуче у јогун извори млечни су просути
Зовом превратничким изоране стазе
Не личе себи... Плачу извргнути
Путеви немира... И дан неће у разлазе
Руглу у посед разграђеног тора
Подигла се депонија и дим бели
Чело протествује записом бора
Ко јато кад прхне да се раздели
У прстену магме заточница гори
Чудоређе продало је пуку веру
Умор вакту неда право да прозбори
Одавно верујем више лаику но клеру
Разложена патња саму тугу таји
Исту бољку по ребрима свиту
Умирило се срце... Замиру откуцаји
На нулу спао проток по мегабиту
Мртва стража чуваће потаје
Глас истине није умукао
Овде сад але разгоне змаје
Знам оно што нисам знао ...
© 20.08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВЕМЕПЛОВ /2016/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар