ЗБИВА СЕ ПРОРЕЧЕНО

У дољи нађох прекинуто уже... Разужено

Давно негда њиме сам се спуштао стено

Низ врлети смрти... И сад се срце буди млађено

Са зовом... Пођи вером у поље збиљом орошено

Тамо је и поглед наде обојен у зелено

Не упредајте прсти узалудно већ распредено

Велики храст успомена расте у јутро снено

Чучи на брегу ума...  А ти рођена сено

Зашто ме пратиш устопице прирасла бено

У царству ми жеља ничу прво и задње жељено

Нек живи и пева сугласје бруја зоре пробуђено

Не остај песмо без повоја... Вече је било куђено

У котур магле уснило је повечерје тужно закотурено

Ко ће му чворове распетљати у помрачини на невиђено

Зрикавци не крадите ми са стропа куће приложено

Знам... На починак је само кратки отишло моје грљено

Гробљем се туга вуче док се прикрада сећање утучено

Не питај колико је за име твоје Мила суза проливено

Небеске посуде све су их сабрале Вољена жено

Спомен се никада урушити неће... Памти опомено

Докле год се у моје срце стачеш крадомице погурено

Недам дан што сплете да ноћ опара и баци у паклено

Жртва је моја мала за Њен бисер то зрно многоцено

Дођи Мила у моје срце сада... На престо... Отмено...

Смртно поље и воде црне све је већ прегажено

Не испредају се легенде но збори само нечувено

Што кострет и пређа беху негда за уже пртено

Сада је извезен срмени гајтан одоре чојне... Тајено

Са круном и велом белим лице ти покривено

У роси јутарњој блиста јаче сунцем љубави жарено

Љубим ти чело плетеницама густим оплетено

Док у загрљају дрхтиш цела... Роде то нам је суђено

Растанка више нема... У Бога те просим жуђено

Моја си... Од Њега васкрсли дар... Чедо откупљено

Љубав је задобила откуп часни... Моја очиња зено

Сад радост шири на све стране... Збива се проречено

©  08.09.2016.  Славимир  Ј. Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ /2016/

zelenakap.blogspot.com