СВЕ ЈЕ ЈАЧИ МОЈ ЗОВ

Кад живот времешни крене тако да кородира

И у расап се оспу нечујно алке тужних година

Како зауставити задњи опори дан да не просвира

Колосеком у забуни да се примиче крај чина

Драма вара очи... Судци нису спустили завесу

Бубњеви туку и горе свеће на позорници лажи

Чују се уклете речи шаптача да грозом протресу

Жива а уснула бића на издисају у дан куражи

Миле одавно нема... Да није зашла по запуту

Иза смрти парализа речи немушто још муца

Знам Боже љубави склонила се у твом скуту

У бездану јаве нема предаје... Зора наде пуца

Узалуд изборник стеже гркљан новом удавом 

Из кошница успомена незвано цури отров

Промилеле су задње сузе дољом гргуравом 

Док умире крик за криком... Све је јачи мој зов

Утајен исказ на мртво свезан слути подгора

Пропланак голог брда чека чвор да се размота 

Поглед сете ломи се о трагу згаслог метеора

И песник у муку гасне по мрклој ноћи живота

Корозија вечних вреднота и окамењених идеала

Прекраја прошлост узориту рабошем кривим

Нећу да признам зарезане црте и меру квартала

Изопштен јесам... Али не марим све док живим

Истрајно крешем о труд заспалу искру наде

Ко моје мисли свитци вакат је да засветлуца 

Нек лелујају строфе ко беле брезе да се омладе

Срце се ово није предало за моју Милу куца...

© 15.09.2016. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ /2016/

zelenakap.blogspot.com