Стрмине слободне увис расту
Кривуда пут ко змијско тело
Пратим га он прати мене
Разилазимо се одласком и остајањем
Поглед милује прву косу затупасту
У даљини заборава одметнуло се село
Са лева и десна обурвале се стене
Видик је бистар... Голет у голет ураста
По неко усамљено дрво ту и тамо мине
Начичкане ко навиљци понегде страже
По бреговима удовичким расуте трле
Овом сам животу вичан и сам ми баста
За руком иде лако вођен кроз даљине
Знаним крајем не лутам успомене ме снаже
И сваки корак крвавих пета слободе грле
Оронуле у маховину уснуле старине
Јако су сетне... Около пропете реке
Крајолик заборављен као из снова
Наћи ћу мој запис све ми се чини
У зеленилу што се свило од питомине
Камене ограде од плоча иако дуговеке
Разнизале се ко шкрбине у старца тврдог кова
Овде нико не поткива коње по месечини
На пушкомет даље у око зашле неке мрље
Као од слова у овој ничијој дивљини
Препричава се историја или се муком таји
Ја тражим трагове давне племена мог
По пањевима некрченим пребрајам крље
И испреплетане жиле... Смучило ми се у мучнини
Убрзало је срце ко јарац дивљи скачу откуцаји
Лаку ноћ овде је давно рекао свевишњи Бог
Из оних дана кад му се по легенди продрла врећа
И расуло се камено бреме па вековима сада столује
Нико данас не памти оно у ово жалосно време
Разбој је откао своје нити и гриња појела све конце
Плаши ме неман ова ко некада сугреб истина псећа
Загребана голет на гумну до смртног страха болује
Опет безгласја згрчена носим у недрима речи неме
У безазленој игри ту сам вукао по праху шерпе и лонце
Нигде да сретнеш тежака оца и деду
Никога у пољу нема да жуљевито аргатује
Ни чобана у подне да на појила јаве стада
Од песме девојачке долови не одлежу
Са гробља се вратили нису... Даће још једу
На збор сељаке нико не зове клептало се не чује
Осушио се сеоски запис крњи црн од јада
Опаљен ватрама грома... Успомене се слежу
Над главом намерника орао шестари
Све су даљи кругови висина измаклог вида
Ко расути обручи на бачвама зарђали
Очи не могу да изброје низове брда
Искидани су и располућени полутари
Дивљи виногради остали без јагорида
Времена расушена јесења киша касно зали
Одвугла буђ мирише... Раскаљала се смоница тврда
Намргођени облаци с неба све јаче стежу
Овде нико никога не сахрањује преко реда
Нити се ико за повој и колевку рађа
У вечни починак легла и сама јава
По напуштеном тору и штали пауци исплели мрежу
Кукурек откида намере крадом и духу неда
Смирење јаловине... Јуница првотелка повађа
Жижак је појео све... Земни прах не васкрсава
Бистре се воде журно сливају
У млазевима као дечије сузе
Са зором и петловима се не утркују
Само дан и ноћ љубе голе литице
Боли крајолик нови у старом крају
Поскок у мајдану краву музе
Ово сећање пече... У недрима гују
Носим... Мој крш ми камени лице
Где понос заноћи осване мука
Ни сведок ни белег није лако бити
На размеђима времена и снова
Да се векови и преци напрасно не пробуде
Исписала се сама песма аманет и опорука
Куда и како гнездо у камењару свити
Упијају ме мрље измичу побегла слова
На сутрашњем суду моју невиност ако осуде
И песма остане празна у безречју што зјапи
Ко бездан тајновити у залеђу пећине
Последњи корак тек је стрмоглави
Усковитлало се ово време кошава љута дува
Даље нас неће носити истог времена сапи
Испречиће се још једна јаруга ил две урвине
Не очекујем ништа до удављење у удави
Рођено коначиште у дивљини Бог нека чува
Преци још сневају на врховима чука
Свима нам суђено да отпутујемо тамо
Рођене кости се расејавају на јави
Кривуда пут ко змијско тело
Рабаџије се нису вратите се са кулука
Залуд се животе воштани батргамо
Ове је ноћи на своду умирао месец крвави
Не знам јели он мени ил сам ја њему држао опело
© 09.09.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2016/
Нема коментара:
Постави коментар