Незнано ми је шта тражи поново мој раскорак ума? Високо горе у дослуху са тајном окрилаћено вече ромиња. Блиско а ипак страно разобље вреве још траје. Бежим у оскудицу намаљен муком. Са тишином се најбоље разумем. Хоћу да чујем себе и своје срце у истину уверено. Висости тајне не мучи моје колебљиве мисли.Треба се винути незнаним коридором спознаје. Утулите све људске фењере. Хоћу да путујем са мојим свитцима. И свеће опроштајне не волим кроз помрклину залутале вам вере. Не тумарајте свеци и филозофи сопственим беспућима које сте засадили превремено. Наивних одавно нема да вам верују. Заблуде су пале и све вас затрпале. Црне рупе свемира уски су гробови за ваше мртве сенке. Ни једну срећу нисте исковали. Зарђалим срповима узалуд сте жели полог и моју дожеваоницу. Народ се одриче ваших букагија просветљен новим добом. Све ваше остало је у старој ери празних векова сујеверја. Ко моји себри и ја сам следим истину млечне стазе.
Збогом свести и мој урамак у бесвести. Глог се шепури украј запуштеног пута и једна булка лелуја на стрњишту огарављене њиве. Пресахли поток одавно овуда не чаврља затрпан смећем. Ружне се слике у огрлицу одврата дале нехајем нанизане. Хоће ли једном Узвишени погубити ове што погубише земљу овим смрадом? Исписали смо све црне хронике и избеседили све некрологе. Јесен стреса свој плашт тихо и лагано у загонетном мимоходу. Занешен кос ужурбано ровари тврду кору првог дебла што се у луку надноси над потоком. Ненадна слика опомене порађа моју мрежу маште. Времешне рушевине под пузавицом прече своје мртве камене бедеме. Овде је време стало а путељке прегазиле козје ноге. Траг брабоњака води у камени тор и до сувог појила. Просев обданице стигао је свом коначишту.У трећем пасусу свратила празнина. Коме се овај низ редова пише несвикао на повијање? Можда би више рекле три таче од покушаја да се запис зашиљи и сведе на костретни закључак. Полог је увек тешко жети. Чудан сам ја жетвар на одузетој ми њиви. Тешко је кад епилога нема и када се резиме распе пре краја. Прича и запис су остали сакати. Скулптор се уморио да нађе срж и закључане записе у камену. У читаоцу једино назирем спасиоца ако буде смион да домашта крај ових записа. Куд воде ове млечне стазе? Понор трећег пасуса чека твој мост слободе верни мој књишки сапутниче. Ако је Великом по вољи срешћемо се на средокраћи. Очне се дупље фире сузама. Дођи да се огледнеш у мојим језерима љубави. Раскорак ума тек хвата корак. Бесвест се повукла пред отреситим дозивом свести. Нови се пасус качи за предњи као у истом влачегу алке. Јавићу ти се сутра са новим надама у тору прибраног стада ако се не изокрене дан да поорем стрњику и уклоним нагореле трагове полога.
© 11.09.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
књига “ДЕВЕТА ЧЕКАОНИЦА” цртице
ВРЕМЕПЛОВ /2016/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар