У РАЗДАЊЕ ИЗА НОЋИ

Никад се нисам зарицао у себе заклетвом

Слабашни људски створ нема те моћи

Одрекао би се као Петар са првим петлом

Кад зором закукуриче у раздање иза ноћи

Живот опада ко први бехар иза мраза лако

Суђеник нема записан пут како наивно верује

Народ у сујеверју окован питањима зашто и како

Праочев едемски грех у своме веку неће да жртвује

Злохудо око води кораке у тамни свет спознаје

Изгубљен јелен по густој шуми греха док самује

На путу проласка тужне колоне заводе нараштаје

Сирће едемске јабуке главу болом у теме кљује

Несреће и муке у дугом низу законом страдања слове

Прерано невина кошута је умрла и дом је сада пуст

Ветрови разиграни протресају недра и руше листове

Што нису појели скакавци ситно гриња губар и хруст

Јесен по своме хиру пресвлачи летњу постељу

Природе и човека... Песник жури да не закасни

Несмирник у воденицу живота... Ко мливо мељу

Га ови дани... Не назиру се обриси поуке у басни

Задњим залетом у небо приспе на самару смрти

У остатку речи сад бехарају само звездана јата

Пре звездарнице прарођењем догодили су се обрти

Херувими и даље страже и чувају ватром рајска врата

Никад се нисам зарицао у себе заклетвом

Слабашни људски створ нема те моћи

Одрекао би се као Петар са првим петлом

Кад зором закукуриче у раздање иза ноћи...

© 23.09.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПОЛВ /2016/  zelenakap.blogspot.com