недеља, 12. март 2017.

РАЗДАЊЕНИ ДАН


Нећу да знам за издајничу причу апсолутно
Зборе ми наврле мисли истините за нову веру
Презирем башибозлуке од реда и време смутно
Моје су наћве празне а они превршили меру

Потказивачи и издајице нека вам је Богом просто
Давно смо раскрстили путеве наше у пукој нужди
Црвену линију прешли сте сами а ја сам испред осто
Да стражим видике части кад злоба ко гром ужди

Не разазнајем вам гарава лица ал памтим имена
Раскршћа спаљена и пепелишта опомињу у болу
Свако ће своје плодове брати… Изметнула су семена
Јабуке раздора… Ви сте бездушно кумовали расколу

Раскрсте крста немилосно ваше прљаве руке носе
Опогањен је васцели свемир… Векови прошли и будући
Ја овде на мојој поетској ливади сакупљам своје откосе
А ви тамо…  Пагани хоћете ли се икада вратити кући

Хришћански дом пакост не гради… Мржња разграђује
Темеље и зидове обара док промаја прозорска окна клати
Невољни дане утоли… Срце ми жуди заклон од олује
Велики Боже услиши молитву… Агонију прекрати

Снажи ме горушичино зрно вере… Истрајати се мора
Само Бог ће у коначници да сведе и поравна рачуне
Црвена линија хоризонта све је ближа… Рађа се зора
И пролеће слободе стиже… Пољем је осуло прве каћуне

Озвездано небу на земљу сашло… Моја доља сва се злати
Распев песама звончиће буди… Божански мир поново клија
Срцем и душом… Кућанице драга лепо ти пристоје дукати
Од пољског цвећа Невесто дична … На дар ти Божанска арија

Ово је твој праг и твоја кућа… Ходи да те унесем чедо моје
С пламеном жељом у овај спокој чедном љубављу овенчан
Живот ми сведочи небеске силе увек су јаче кад се удвоје
И од сваке несане ноћи увек је драже дочекати раздањени дан

©  12.03.2017.  Славими®  Ј.  Зелнкапић
књига: ВАРВАРОСЕ /2017/ zelenakap.blogspot.com

Нема коментара:

Постави коментар