МОЈА РАНО ЖИВА

У смрти се снива [1]

Мила зашто ми је усуд уделио Голготу и жртву

Сат у глуво доба тупо бије… Броји прамалећа

Гледао сам те синоћ. У сну. Тужну. Мртву.

У дворани кобној, у идили цвијећа,

Восак капао није… Канила су се укочена пролећа

 И твоја слика у раму... Снатрио сам ту истину мртву

На високом одру, у агонији свијећа,

Готов да ти предам живот као жртву.

Читаве сам сате као твоје плетенице расплитао

Успомене дуге… Да оток бола спласне

Нисам плако. Нисам. Запањен сам стао

У дворани кобној, пуној смрти красне,

Срце је у песми срочило ти завет речи часне

Док је паук црни ноћас тканицу мирно ткао

Сумњајући да су тамне очи јасне

Одакле ми некад бољи живот сјао.    

Пауковој мрежи кидао сам славолуке

С чађавога рама и бојао се да не скривим

Све баш, све је мртво: очи, дах и руке,

Све што очајањем хтједох да оживим

Призивао сам свемир и песме сведоке за наше заруке

Љубав да посведоче… Без Тебе не живим

У слијепој страви и у страсти муке,

У дворани кобној, мислима у сивим.

Оштрицу смрти тупу умље ми у рез раскива

Докле ће бдети снови... Мила моја рано жива

Само коса твоја још је била жива,

Па ми рече: Мируј! У смрти се снива.

©  07.03. 2017.  Удвојена песма:

Славими® Ј. Зеленкапић  и Антун Густав Матош

књига: ВАРВАРОСЕ /2017/ zelenakap.blogspot.com    

---

[1] Стихови трећи и четврти Антун Густав Матош