У ВРЕМЕ ВРШЕ

Поема Њој, с љубављу 

1. 

Из ковчега заветне лире 

Давно сам пустио голубицу

Да се под мој кров врати 

А срце потопљено пева псалтире 

Неки су хтели да ми ставе брњицу

У смраду барке уз харву протичу сати

Од часа када изађох први пут

У велико време историје

Са надом у оку чекам године 

За голубицу моју нисам забринут

Иако на врелој жудњи легу се змије

Развршио сам лисник све до подине

Само је смрт непролазна црта

У заветима мога постојања

На хоризонту земаљске историје

Суламко љубљена украсу мога врта

Чујем ти глас из таме гроба одзвања

Презирем поворке смрти... празле литије

Хоће ли сутра бити постхумно

Културног сећања на бивство ово

Све је плића река будућих дана

Вршаја нема... Пусто ми рођено гумно

Украли су речи опроштаја и свако слово

Празне су наћве... Срушена брана

Замрсило се уже... Џелати реже ко бретонци

Када неко незнан у новој ери сутра буде

Распакивао с чуђењем садржај мога жића

Данас не нађох човека међу толике људе 

Давно су скувани језици без котлића

У паклу неће врелином кључати лонци

Да прах костију ми моја лира надживи

Не обећава омча око врата пре пресуде 

На вешалима умрети невин жртви част чини

Савест ко дан у предвечерје брзо посиви

Један песник и песма нека живе.. Укор за нељуде

Исусов чамац мирни таласи њишу на месечини

2. 

По аренама живота тражим поглед вере

Грст бодрења да преживимо заједно ја и лира

На прагу родног ума у сећањима сам био 

Вратили се гоничи крвавих њушки из потере

Штап се у змију преметнуо... Без пастира

Остало стадо... Тагора у гору се скрио

Отварам улазна врата моје прве књиге

Предуго замајаван у туђем предсобљу

Дали ћу икада ући слободан у своју собу

Борови млечар од талпи и старе вериге

Заогрнуте прошлим дахом успомене ми зобљу

Завете како да збројим Мила на болном гробу

Откуда се овде у дан погибли слегла незнана раја

Гост без столице не седа за заједничким столом

Дошљаци песнику одузели право гостинске собе

Са ким ћу скупљати смолу четинара... Празна одаја

Душе ко празна чока наливена је катраном и болом

О, да бар могу наше смрти да откупим животом обе

Моја дарована реч и рукописи писама твојих у епохи рима

Кад време брзине заборави све и испрегне уморну запрегу

А пепео окамењен прекрије земљане лонце на огњишту

Нек буду међаши на ветрометини а не пале влати у откосима

Жели смо жетву скупа Босно сваког лета у Арсићима на Брегу

Све се преселило колицима смрти у талог историје

На гребену трајања лири је тешко да опстане

Нисам спремио мирисни тамјан... Нећу опело

Не верујем у његов опој... Превару људске мирођије

Презиру моје сузе... Пустићу небу да проплаче у те дане

Преко реке живота на другој обали чека ме наше село

Не упутих ноге на стару знану адресу Бознам гробља

Једини мирис што ме опија моја лира молитвом шири

На тријеру прошла је давно тријажа мога логоса

За мене ко Оштри поток зарасла су сва предсобља 

Боли ме време испраћаја... Враћају ми се ноћу немири

Цвилела су слепа штенад... А Ти си газила росу боса

Ја имам лиценцу песника оверену педесетлећем

Освајам културни Олимп обавијен облацима магле

Велико време историје у моме веку за чудо касни

Како распршити маглу... Смрт стигла... Плаћам поузећем

На мртву трку маратонци без почасног круга јагле

Толики врсни одустали ... ја стиго мали и џгољав а не расни

3. 

Јужни Топлички ветре дуни с Јастребца белог

Побрђем Црне чуке с мргодне Радан планине

Свака моја песма је попут мене... Моја је душа

Преточена и опточена у њу истином љубави... Целог

Поклањам себе Теби ... Мила врати се из гробне тмине

Туларевина још нас сања и чека стара оскоруша

Танане нити мојих мисли звоно је прекинуло 

Виде се чворови што сам и с муком повезив'о

У ковчег заветне лире није се вратила голубица

Ако је нашла своје острво... За моје наде то је расуло

И тамо занавек остала... Жалим песму и тупо сечиво

Што је закла... Тражи се сведок а не убица...

Не могу да заборавим песму у зову Њеног ока

И трен на размеђу два живота уклесан у камен

Згужване године на ђубришту најзад заврше 

И све друго... Разнизан плот трули и прескока 

У њеној Равни у хладу шљива серџада ко знамен

Пребира љубав прву... лето у Босни... У време врше

На овај дан © 30.03. 2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com