Протреси твоје „истине“ у ситу мојих спознаја
Нек плева лажи пропадне на тло лудости
Један је Узвишени са правом да дан прекраја
По законима неба... И само Он може да Ти опрости
Немој ногама газити нарогушену гомилу плеве
У опанцима штавним остаће ти трагови преваре
Тако су текли дани с досадом Адаму у крилу Еве
Истерани у греху с кожним прегачама још глуваре
Пламени мач Херувима Едемска врата и данас чува
Нек мили назеб костима у пољу преораних траума
Прозивка векова није донела мир у ова времена глува
Не слажу се рачуни изнад и испод црте ништавна сума
Толико слободе из зенице неба прешло је у сећање
Заробило мучнином дух побуне на рубу празне књиге
Гласно се јавља жеђ језика у журби чујем лаптање
Пред битком осудне чете на јуриш зване у подвиге
По своду закаснелом гнезди се први тумор мрака
Разум ратника мучи пред урушеним зидом клетве
Тешко земљи без колевке и жара у диму пре оџака
На згариштима и пепелишту неће рађати нове жетве
По слободи разлучења пасирали ме таксирати
Не стигох да се ослободим пратиља подле муке
У зао час опет се лаж на мала врата подмукло врати
Песма је тесна да строфом збори издају и каже бруке
Товаром праштања пуним моје костретне бисаге
Јавом не продајем част у бесцење на бувљаку
Младом месецу да се породи на небу требаће снаге
Звездано стадо да изброји и по имену прозове сваку
И позове се на средње слово у натпису вере скупа
Да спозна своју бистрину и мудрост горштака
Глупости твоје нове ере прогутала је свемирска рупа
На мерилима неба мерена нашла си се недостојна и лака
Срешће те јутрос очи на врху њиве у задњој руковети
Мргодни облаци ваљају се покислим небом ко дангубе
Препустио сам ти све и мој дух се с твојим неће прети
Моје су риме опустошене туђом наканом подле прељубе
Оно што није њино покрали су и певају их као своје
За време глади вукови дрски испразнише торове
Преклане па остаљене порезници у штету не броје
По законима правде... Уходиће побуну и моје зборове
Да нађу Ахилову пету за нову отровну стрелу
Загушена су сита мојих спознаја твојом плевом лажи
Пред зидом клетве остављене стопе у пепелу
Казују превару са руба књиге а небо сипии по њиви ражи
© 03.04.2012 Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap@gmail.com
Нема коментара:
Постави коментар