Хоће ли сунце сићи да му шапнем
тајну
И да врелина не спржи истине крила
Коњаник из Апокалипсе искидао је
колајну
У галопу ватрених копита бекством из
бунила
Пробудила си Мила изнова једно зрнце
немира
Не знам толику меру жудње и прво
свитање
У даху ветра иштем Тебе дослухом
твога додира
У сенци месеца жутог што се игра
жмурке кроз грање
На меридијанима прошлих увратра и
сећања
Са прохујалих страница историје
давног поста
Пустићу песму нерођену да први сан
досања
Запис у календару... Година није
преступна но проста
Знаш Мила сузе поруке земљом и душом
пишу
Иза разломачке црте остатак бола
дељив није
У збиру година прошлих што на смрт
миришу
Понављач школе живота још седи у
скамије
Нејасна полутама заносом опијена
грли вече
Сишло са Голог брда и Дугачких
страна
Издужиле се сенке јабланова и врба
што млече
Зелено млеко за одојче пролећно у
крику врана
Распукла душа и ове ноћи клечи и
љуби твој скут
Мила овде на узглављу крај престола тупог
бола
Орионска врата тражим вером и нови
Млечни пут
Заветну посланицу пишем и печатим
знаком апостола
Пробудила си Мила изнова једно зрнце
немира
Не знам толику меру жудње и прво
свитање
У даху ветра иштем Тебе дослухом
твога додира
У сенци месеца жутог што се игра
жмурке кроз грање
На овај дан © 21.04.2012 Славими®
Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар