ПРОЛЕЋНЕ КИШЕ

Сву ноћ је падала плаха и убога пролећна киша

Зарезом ока добовала у праузроку затечена

Положена нада васцело време набојима жари

За јоту мања остала је у дроњи мог ситниша

Бљутава гњили запорка под стегном клена

За држаљицу тесана давно ево распукла стари

По своду тамном уснуле собе плазе туђе гнусобе

Корење трешње трули у земљи црних зала

Пабирке лањске латице пристигле глади глођу

Буђаву проју дрхтаве руке у синију дробе

С креденца плавог мами једина дуња преостала

Улива наду оку ако се живот врати кад зиме прођу

Прљави повој стеже око главе за свету рану 

Стара је обљуба чела од божурове цвати

Преко реке отишли дани скелом и газом воде

Време сипи муком у виру конопљу испрану

Друга обала смрти или живота касно схвати

Ток и смену у само једном кораку до слободе

Путања преко поља зарсала мами трагове босе

Неда времену да остари у запећку свог века

Нечији разбор гласно се цепа привидом буне

Погнуте траве благородство пролећне кише просе

Распело с гумна приповест древну и јутрос чека

Да обзнани гаврану црном кад ненадани гром груне

За моју главу ко ће тврђом откуп једини дати

Има ли разум право на слободу и реч вичну

По витом ребру џелати браздају тамне пруге

Крвави злочин не мари кад злоба душу осакати

Кривицу признати неће продана савест грижу личну

Сеир је изван тора руље а моја суза хоризонт туге

Нико јој у сусрет неће поћи застрашен осветом

Врашки се кези подвала на полутару паклене ноћи

Опоро пече грлени јед у празној дупљи самоће

Иза прага кад исцури успомена призвана сетом

Неће болети мање од празног вида у слепоћи

Глогов колац олиста и недело мину амбисом злоће

На овај дан © 07.04.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com