Открио сам вечно име песника хероја из засенка збиље
У освитку дана по трагу росном с горком сузом у гласу
Чекам још неког да
урани на зборном месту у горобиље
И моја жеља свој полен нежни истински пољем расу
Врдуља трачак зрака да буди умовање на прву јавку
Колоси погнути трепере у налету ветра и таласају
Чуо сам доле у долини неутешну уцвељену кукумавку
Још се са ехом бори њен глас празнине у мом крају
Ритам се стиша док се не изгуби па опет јавом букне
Бауља тврдокрилац црни у журби да пређе путељак
Имам утисак ил чудно предосећање пожар ће да сукне
Иза намргођене Црне чуке или се то гули јасика бељак
Повремено је моје јављање у песми... Ко сезонац
Без плате на ајлук свикнут... Све је изван мог тока
На кочоперном шипурку лелуја црвени конац
Скинута са врата дечијег бајалица против урока
Бива освит дана са запомагањем кукумавке и тврдокрилац
Не умем себи рећи зашто ме се њихове судбе дотичу
Чији сам верник сужањ и слуга ил прогнани богумилац
Нећу у ветар да се поуздам он ће засигурно заметнути причу
А ја сам желео да неког овде затекнем да не будем сам
У залуталом пољу пре гаврановог крика тугом рошен
Читавој слици нејсних облика звукова и боја тражим рам
Исплетен од стихова и рима... Крилима идиле некуда ношен
У тајну иза Црне чуке... Митска се повесница још преде
Раскршће нико не раскрсти умрли хероју безимени
Залуд сам трагао по мудростима древним и чито Веде
Библију свету... Једину светост украли су векови угашени
Кад се муза преуда песник удовац не уме своју кућу да одржи
Тада се слободно населе пауци... Свуда разастру бледе мреже
Лажни ратниче без штита и копља сломљено перо у трње вржи
Мртви чвор песме мртвачки свезан нико неће да ти развеже
Узалуд призвам песнике претке кад су одавно умукли
Под маховином после уклетих снова ко угасли вулкани
Стрепим ако се пробуде трске што смо их ми стукли
Нашом поетском лавом без жара и муза... Ђаволу продани
Толики умишљају да су поете а нису ни пуки дрводељци
Писање није занат што ће шегрти да га успут изуче
Збуњен ко тврдокрилац на месту где се укрштају путељци
Лево или десно куда... Видим траг црног брата остао од јуче
Ако и ја за њим залутам па ме „правоверни“ за јерес прокажу
Рођено јутро опрости богумилу удаву у роси искапаних суза
Њима ће се веровати јер су у већини и ако невернички опет
лажу
Нећу жалити проневеру песника и белу муку преудатих муза
објављено у часопису „СЛОВОСЛОВЉЕ“
Из књиге: ПРАБИТ СЕНИ на окриље Светског дана књиге
Из књиге: ПРАБИТ СЕНИ на окриље Светског дана књиге
ВРЕМЕПЛОВ
/2017/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар