Скелетно тело у сумрак следи само себе
Завојницом пута кружи тупо осећање
Грло се осушило опоро па жуљно гребе
Руга му се из бездана убилачко кикотање
На размеђу уклете дубине замор утају слути
Коштану срж исти прелив тугом надјачава
Корзо је опустео… Минули су позни минути
Црквени торањ заспао у осами не откуцава
Свечано време посребрене магле муком траже
Разбуђења нема на видику да се надом јави
За хоризонтом мутним минуле су задње страже
Кораци табанају покисли плочник тврдоглави
А он се неда да вером гнезди милостиве дане
Са веранде кактус боде прозор замрачења
Просјак себи и прошњи жудње отима мане
Сам на прочељу трга сабира ништавна хтења
Пука анемија речи у бледило зебње гордо замотана
Корачнице разуђене душе по доксату ниже дуње труле
Задах мемле гризе плућа расплућена у сливу катрана
Успомене моје зове твоја слика пожутела из шатуле
Плачне очи шарају таваницу света мраком замућене
У месечеву сенку заплео се бистри млаз истине
Из путира живота испијене су наде…Пресушиле вене
Повод по трагу руље у затон стреми да нас закине
Иза гребена ока поражен остао је заувек да лута
У побочно јутро миомирис превремено не свиће
Дух жеља салеће нужно пауково време да не спута
Немире у своду трема… Наумиле речи песма грлиће
Узалудно је бројао кругове свих својих мрења
Земни шар је тесан за смртне вале и сва познања
Грлице гласе истину о смрти песника заточења
Нек разгон ветровима отера запарложена умовања
На овај дан © 28.04.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар