Зов дивљине речима немим тражим
Кад прво прозебло јутро кашљуца из хрпе
По спруду ума... По тињи песка газим
Чудне ме спопадају стрепње и језе кроз закрпе
Траје још пука сиротиња васцели век
Са гумна шуљевито жито ветрови носе
Долину и Пландиште сад само роби кукурек
Кртице рију ходнике слепе забраном испод Косе
Камени пут разровале кише стигле из праискони
Крушку водењачу расцепили су громови љути
Са трулог плота змијски свлак и кошуља бона
Још једну смрт на раскршћу подмуклу слути
Јагњећа лобања у шумарку опоменом беласа
На сугреб вучјих шапа и потпис смрти недавне
Крик младог орла са висине и око ужаса
Злокобни приводе дан конаку у котаре тавне
Ни једног иксана нема да прву лучу у селу запали
Овде је стало време у низу дана и ноћи као преци
Шипурци дивљи по Лазовима из нужде исцветали
Не сливају страву и не краду жутицу болесној деци
Мртва урезана срца љубави прве не живе више
Јасике витке из наше баште јако ме боле
И гнезда врана што их разуздан ветар њише
Беле се претрупљена и изваљељна дебла тополе
Од невиности чедне на наборима грубог чвора
Срца су сада стара краста расцветана муком
Давно пресахла вода и жубор потока бива мора
Дечачке успомене туже за стрелом и пребијеним луком
На овај дан 17.04.2012. ©лавими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар