Бистра су уста свела Босанско развође мрака
На свелом длану Шумадије умире ноћна птица
Долином зовном у Арсићима мами задња прескака
На трулом плоту не градим отклон без питалица
Десетогодишињим расеком чекања грлице
Невиди исклизнули са стазе затурене
Ко је са лире два срца покидао танке жице
И умље песниково изгласао за катрене
Васкрсни врисак чежње кочоперно расте
Дамари изродници пулсом прескачу јаву
Не говорите пусте речи и мисли затупасте
Умној глави у оскудици... Ко жутом мраву
Путеве пречи... На струку горке млечике
Визија бубамаре полетно у свет одлеће
Псалтир ме сећа како сам волео Милине кике
Очи жудње и писма са краснописом у пролеће
Вољене Диве у очи њеног празника нема
Збуњена душо нико ти не отвара врата
Још један кишни дан мину и ноћ се спрема
Боли ме смрт и језиве слике Украјинског рата
Све смрти људске су неправедне и грозне
Љубав се са злом не прегони кад одступа
Ово су мучне године осаме малициозне
На чекићару самлевен живот груба прекрупа
Ватришта затуљена смрћу разум усудима броји
Налеви туге плинућа ваљају јендеком страве
У болној строфи тескобе мучи тишина и неспокоји
Нико не пита куда из тора и заточеничке енклаве
Избеглице песме лутају распршене у подвижењу
Док рогуља растура дечачке лиле и сламу пали
На Бозману спомен књига и гроб изничу у хтењу
Ноћас ме плаше буљине и снови у сећања залутали
У женском дану мушка љубав претворна тако
А где су остали дани у годишњој бројаници
Празне љубавне речи и ситне лажи разнижу се лако
Ја не могу да пожелим срећу мојој уснулој грлици
Напокон убрани цвет увене зар је то дародавна воља
Песма без повода нека радује моју Диву и поклон посвете
Од моје тескобе овде шира су тамо њена рајска поља
Хоћу ли скоро по њима садити а не брати букете...
На
овај дан © 08.03.2014. Славими®
Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ
ВРЕМЕПЛОВ
/2017/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар