МИРИС СРОДСТВА

Вољеној, с љубављу

О Мила госпо узвишена

Како удостојити понизно твоје речи

И даривати им похвалу

Кад песма ко искра врсне из камена

Док доља срца у вапајима јечи

Кључа ли света крв и светом гралу

Мудро филозовски о нади певаш 

Или то ја на једрима твојих лађа

Вијорим чудно знамење

Чини ми се да скори васкрс сневаш

Почуј нова се песничка звезда рађа

Осведочило се небо у наше бдење 

Гробљем да се сени не потуцају

Успомене увек крилају

Опрости им Узвишена

Надања никада не умиру

И из одбеглости на јастук падају

Докле ће ноћна копрена

У нашим сновима да се подаје сеиру

И докле ја овде да самујем а Ти тамо у рају

У твојој руци су кључеви за питомину

Дах се у даху наставља

Гонича и гоњених неће бити

И ја бих да се поклоним Христу сину

Знаш ли како боле празна узглавља

И како је сву ноћ те Невесто снити

Лепше је ићи за водичем стада

Усправна глава виша је од покуњене

Одважно је следити круг сунцокрета

Он увек тражи сунчев ход

Ја ноћас зебем док метеорска киша пада

Чекајући да се лаве окамене

Даницо моја и источна страно света

Јављај ми зору пре него згасне звездани свод

Оно што ноћне птице позобају нису само ране

Но ожиљци на лепом кругу

Не знам ша ће на полеђини слике са посветом

Стајати у драгом завету

Смилуј се Мила госпо... Моле очи исплакане

Покупи у крило сузну росу и пројави дугу

Наде на хоризонту... Недај потопу уклетом

Да нам утопи жеље и идеале у мучну сету

Можда у ситном рукопису

Красан бисер се даде читати

Испружена рука уздарје чека

Све постхумне песме дароване ти нису

Одјек вапаја душе к мени кад се врати

Још јачим болом засече... Опраштам нека

Пријатељство траје дан сродство заувек

Говорили су Сумери

А ја бих о сродству твог и мог записа рекао

Да истим мирисом опијају

Ми нисмо рођени за мимоход кроз овај век

Вечност нека отвори наше двери

Ни један једини метрорит узалуд није пао

Преодели су се зором у стихове... Знају

Запис песме није да избледи у споменару  

Ово је мој од земље до неба захвални дар

За твоју красну објаву

Мила госпо ласно је наћи искру у горућем жару

И у чипкастом везу песме срчани чар

Не буди покуњена но виша... Усправи главу

Из Твог корена промишљања

Рођени су ови ластари

Хвала ти Мила од срца

За мирис над мирисима

Ево свиће... Иза далеких брда сунце израња

Венама ври... Маме ме рајске чари

Било шумори јако... Стих за стихом ко крв врца

Мила госпо ти си моје сродство моја сродничка рима

© 01.07.2019. Славимир Ј. Зеленкапић

књига: РАСВИТ ОРИОНИДА /2019/ 

zelenakap.blogspot.com