НЕ РАСПОРЕНА ПЕСМА

1

Ако ми распорите душу

Тражећи у њој песму

Немојте распорити песму

Да у ној тражите песника

Ова вишња песма мој је запис вере

Некролог себи ил чиста хомилика

Можете се спорити са песмом

И песником по вашем суду

Песник се неће одрећи песме…

Како да изда себе

И смрви љубави груду

Немилосници знате ли истину

Да песма лечи и убија песника

У даљној гори слободе

Потером кога гоните

Витеза или одметника

Кад песма није мелемна

Потмуло ровари

Ко бол што штреца

На оронулом зиду векова

Хоће ли осванути песник

У ореолу свеца

Ничим не успоравајте мој стих

На Божјим кочијама

Видим језди пучином свемира

Онако свечан и тих

Питају ме критичари:

Како распорити песму

“Од учкура до грла бијела”

А не спознати јој нутрину

Боље је онда да уместо песме

Песници с песмом премину

Из дубина душе извиру сваковрсне море

Ја невешт од мокрог лишћа градим шаторе

Не марим што ми глава кисне васцели дан

У уму траје успомена на празну трлицу

И пусто време што трли сан

Сучу се нејасне нити

У нову потку речи

По сивом камењару

Орлова сурих набој јечи

Усколебало се небо муњама преорано

Не чекај прст сумње да те пробада

Моја последња рано

 2 

Ко ми је погазио и сатро сећања

Разболео сам се од мудролија ваших

И празних већања

Овај живот је болница

У којој сваког боника мучи мука

Како да промени постељу

Имајте самилости бар на самрти

Кад осуђеног питају за последњу жељу

Немојте распорити песму

У песниковом предању

Не прљајте му душу

У парлог никада неће

Зарасти песниково поље

Док он оре небеске њиве

Ваше ће проклињати сушу

Песникову жетву

Није жео срп тупи и неми

Све дивље руже што он их искалеми

Сада су питоми калеми

Истина гесла “ко себе стигне стигао је и друге”

Мене животним друмом води

Под свод Божје небеске дуге

Судите ми самозвани суци

Тако кратко сам живео

А бесконачно дуго мртав бићу

Варате се судије неразумне

И мртав поколења песмом соколићу

Не распорена песма не жуди ореол

Но само истину голу

Песник прекрштених руку грли песму

И у смрти о љубави сведочи не о болу

Сенка смрти је прозирни покров

Који прекрије мртваца на одру

Чекају ме даљине

На крилима песме васкрсавам

За даљину модру…

На овај дан © 31.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com