Разум се савија тамо и амо па нови удар са страхом чека
Отрови опили тело... На сан ти долази поскубено жито
Да сване зора избављења или да се продужи ова ноћ века
Још нису зашли у појутареје твоји узбрдо путељци нагли
Превара потмуло иде изокола... Савест одавно неда мира
Ниси се надао да ће те снаћи... Куда са птрљагом у магли
Околности су узеле маха... Ко ти пораз и пад скори диктира
Не можеш објаснити себи... Неки су помршени рачуни
Под своје узели ум... Никада није било овакве издаје
Слаба је твоја савест да се у глуво доба ноћи бар побуни
Или је прошлост прокоцкала време да се истински покаје
У уздрманом ставу бити јунак... Кичма се повија ниско
Зора избављења касни... Досадна магла се све гушћа вуче
Са смрћу од короне како се суочити... Сусретање блиско
Да облизује красту иза угла још чека једно кудраво куче
Да је прокоцкано прошло време покајања не улази ти у главу
Посрће опхравно отровано тело... Вирус су посејали злобно
Ноћ магле нуди тумарање... Јоште имаш теорију тврдоглаву
Нико ти место и ред смрти узети неће... Упорно чека гробно
© 20.11.2020. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар