НАУМИ

Вољеној, с љубављу

Има ли Тебе у мени... У подсвести чујем

Разгранату мисао... Дроби до мрвице мале

Када постхумно певам о Теби... Протествујем

Против сна без снова... Успомене излистале 

Како бројати на старом стаблу што се буди

У зору после немирног сна да са Тобом броди

Ти си ми бранич... Када ми се неправедно суди

Песме путују са Тобом ка васкрслој слободи

Све је речено стихом... Да љубав у сећањима живи

Докле мој живот преде последњу жицу на вретену

Песник за Тебе није љубав давну преточио у наиви

И после смрти нижу се књиге посвете... Ту стену

Ветрови недаће нису смрвили и разасули у прах

Одјек се враћа из црног гроба... Сву ноћ се бдије

Магле прозори да би се по њима цртао лик... Дах

Са дахом Твојим дише... Заљубљене ноћобдије

Венчавају се за вечност заветом изговореним јасно

Као код првог виђења када су се два срца срела 

Свемир је примио радост у груди... И опет гласно 

Пева и кличе за нас двоје... Два бића су се заклела

На вечну заједницу... Гроб Твој није нас раставио

Ни после толико година моје самоће и сиротовања 

Никада се није прекидало уже... Коноп се наставијо

Претега није било на ниједној страни... Теби се клања

И диви као мом Божанству љубави... Нема разлучења

Истину нико порећи не може... Моја постхумља не дају 

Величам Тебе Мила... Жалити нећу сва ова ноћна бдења

Нека се нове посвете множе... Упркос короне насртају

Са Тобом пошаст се побеђује уздањем у вечну нит

Која два живота и два бића веже... Љубав нераскидива 

Траје... То се не предаје овом вирусу... Друга је бит

Којој се придаје позитиван уметнички став... Одива

Ће се вратити нашем дому у скором васкрсењу... Скупа

Да градимо још недовршено... Не чекају нови постуми

Доста их је било... Да нас не прогута црна свемирска рупа

Негативног збира неће бити... Да живе и трају наши науми

© 04.11.2020. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ zelenakap.blogspot.com