НИЈЕ СЕ ПРЕДАЛА НАДА

Тмурни ледени новембарски дан 

Опет порађа ниску маглу

По успомени на разбројс разврстан

Не отима навалу невољну и јаглу 

Над земљом се разломила 

Прва мисао од зебње трне

Све боје јесење огрнуле ореол сивила

У себе увуку душу да не поцрне

Јутарња глад сирото обедује 

Расуте из сна мрве речи 

Јато врана трњине модре кљује

Поспани хиподром тишином млечи

Ледином трче урезане стопе копитама 

Читаву ноћ кисле су измаглице 

Улепило се лишће под ногама

На споменику остао бели траг птице

Најезда ума што штреца хоће ли да се оконча тајно 

Још неколико корака чини до пресудне мисли 

Болно искуство је мука заувек сећање кајно

Тужан изазов за ово време и сви смо у круг свисли

Крвави потпис графотом не брише време

Борове шишарке сакупљене у ранац 

За потпалу ватре тугују свој ропац дилеме

На брду Краљевици сакупљене… Проседи странац

Излазак из густе борове шуме тражи 

На црти кратког хоризонта панораме града

Погледу се краде доглед и око влажи

Рамена жуљају упртачи… Није се предала нада…

Шаховска игра траје док лутају мисли тешке

На ветрометини није ласно седети одвећ дуго 

Проседи странац наставља с муком корачаје пешке

Предаји нема места... Ум је од магле и сивила одвуго

На небу дуга се јавља... Једини знак мале победе

Није се предала нада... Лутање по Краљевици излаз има

Сутра ће да се нижу сећања мучна и нове беседе

Како је умилно живети на старачким пркосима...

На данашњи дан © 21.11.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com