ПОГУБАН ДАН

Родио се нови чипави дан... Дали је обичан

Видим... Још увек је намргођен и облачан

Знам разведрити се неће... С јесени болестан

Корона најављује да ће и он бити погубан

Ша да ради одвугла радознала душа

Да се преда дану... Или да покуша

Бекство од себе... У гору црних луша

Тамо је неће наћи... Густа је тмуша

У густиш ретко залази плашљиви створ

Хучи дубоки ватар... Тај вечити смор

Зар ће погнути главу и онај столетни бор

Грмљавина се слуша када умукне птичији хор

Да се скрије од страха смрти до болне језе

Пале су на колиби трошној дрвене резе

У доба короне све је тако чупаво и без везе

Очњаци зверски из таме на све се дрско кезе

Како веровати новорођеном дану када прети

Можда се јучерашњем поново погубно свети

И јутрос дрско збори да га се сутрашњи сети

За одвуглу душу сви су од реда дани уклети

Ни ветру се не верује када потмуло дува

Нешто се страшно пред олују вируса кува

Манипулација нека... Раздор се овуда мува

Гром у даљ цепа ко да топ бездушно грува

Шта да се ради... Мали ум се збуњен пита

Када се изокола нешто провлачи испод жита

У гору не иди... Нека дан прође без мита

Неће се причати прича ако се пропаст чита

Зашто надиру црне мисли по умној кори

Дошло је време... Дошао је дан да обори

Годину короне... Не зна се ко вирус створи

Читав свет пати... Дошли су црни умори

Умире уцвељено човечанство ћутке на све стране

Броје се или не броје мртви... Да се оно не гане

Самилости данас нема... Ко ће видати велике ране

Утркују се вакцине... Погубни дан ће опет да сване

© 22.11.2020. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ zelenakap.blogspot.com