недеља, 17. јануар 2021.

ВИТОПЕРИ ПРИ ПРИСЕНЦИ

Енци менци на каменци... Дечја игра ума траје
Разлеже се дољом у сећање разбол ниске збиље
Страсти спале на почетак... Не бројати уздисаје
Под ногама газ застали одводи те ниже шпиље

Витопери наузнако узели су лепршање као јуче
Ужурбано расте под оковом несноснице лаки збир
Дан за даном прође безброј лета... Сви њима кулуче
Јарбол узнешен изнад конопљишта као ветропир

Изниклице бледе чаме под наносом товара и јаке силе
Надобудних јеретика... Одавно су љуто забраздили
Ко би ишао странпутицом да не мора... Кад ишчиле
Касно се буди сазнање звано... На извору нису пили

Однекуда долазе умом замишљени лагани витопери
У оскудном трену... Присенци замајавају очити траг
Да се насмеју наиви... Удубљење се саблажњицо цери
Умишљају ли деца... Долази големи ко Голијат враг

Говорили су нарогушени стари... На шиљак кожу бери
Када се нехајно погреши у несташлуку... Да те сакрије
Пожелиш наивно присенак у своје крило ... Витопери
Да у небо оду... Како ће сутра да те призову скамије

Испод жита лажама се сада збира... У мутна времена
Важно је узгреднице јесу ли деца или су пуки пролетри
Сведочи успомена на уклетој њиви пала су зла семена
Празан ум се узбуђује... Збуњује перушка што витопери

Присенци су сенке у заладку што овом дољом путују
Док их не поједе мрак или не сањају плашљива деца
Паћеници знају муку... Кад велике туге душу окују
Знаш да није играти лако на концу кола играча кеца

Витопери и присенци добују по глави... Растоке смеле
Како се одупрети пошасти... Збир нечујно ко печурка
Расте на скривеном месту... Обуј опанке да те зацеле
Набрекле вене скоро ће да крваре... Спрема се журка

Присенци прете забораву... Дечија игра давно замире
Енци менци на каменци одјеком долази до врха доље
Бој се црних чума... У први сумрак недозвани понире
Хоће ли једном да позобају вране семена црне зловоље

И јарбол присенку баца да лакше уз сан заспу сва деца
Печурке изниклице црне и беле нову сулуду ноћ чекају
Утихнула су звона на звонику... Усамљеник нечујем јеца
Нема више риме... Зборење у песми дошло је свом крају

© 17.01.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com

Нема коментара:

Постави коментар