У тами размишљам и закључак се намеће... Није ми прави
Слушам своје срце како издаје себе... Утишало је откуцаје
У муци чини ми се да се боље чује... Миле ми телом мрави
Све трне и леди... Радост је стала... На пола тешког пута шок
Прекинуте су наде и божанствене песме... Он их заoкружити неће
Загрцнут бленем изливом немости... Зар да се прекине наш ток
Разгласи некуд нестали мили... Зашто нисмо имали грумен среће
Опет ћу следити барда... Јефтина жељо не намећи се сада упорно
Проћи ће и овај дан... Нискости доста... Давно су била ревновања
Где си ти био у оно поспано време... Сакупљао си мрве покорно
И украј ћошка чекао пун воље... Достојан си да ти се опет клања
Срце говори слабо и тихо... Једва му разабирам малене речи тешења
Шок се разводнио са пролазним током... Прекид се и даље не броји
Зар треба себи објашњавати следујућу нужност... Дошло је доба зрења
Не делим људе на туђе и моје... Постали су некако на пречац спокоји
Двојбе нема наставка мора бити... Узалуд трне и леди... Збир расте
Загрцнут сам твојом смрћу... Осећање је јоште језиво па буја даље
Спасоносне песме морају доћи... Уз шкрипу окрећем точкове затупасте
Разграбљен утук јавља... Разум није навикао на похвале и медаље
Ко ће сутра замном жалити и певати кад склопим очи не могу знати
Уклета судба прати добре песнике... По неписаном реду сељења
Одлазе... Корона убрзава пролазност... Нико да возарину задњу плати
После смрти долази заборав... Да ли за јоту постхумна песма збиљу мења
Књигу под пазухом носим... Лични поклон жуља... Терет је увећан
Како одмиче време муке и збиље... Хоће ли се познати јучерашњи траг
После смрти долази заборав... Да ли за јоту постхумна песма збиљу мења
Књигу под пазухом носим... Лични поклон жуља... Терет је увећан
Како одмиче време муке и збиље... Хоће ли се познати јучерашњи траг
Све је завејано у пустош... Само над крововима стрчи усамљен кран
Тужан на ветру да небо дере... Умро је песник који ми је био драг
Умрла је песма са задњим дахом... Туга пева или јеца... Нема њега
Некада је био бард... Није ожаљен... Смрћу је прешао животну дугу
Нечујно у ово време короне... Тако одлазе велики... Још једна стега
Моје срце стеже... За опроштај постхумна песма поети великом другу
© 06.01.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com
Тужан на ветру да небо дере... Умро је песник који ми је био драг
Умрла је песма са задњим дахом... Туга пева или јеца... Нема њега
Некада је био бард... Није ожаљен... Смрћу је прешао животну дугу
Нечујно у ово време короне... Тако одлазе велики... Још једна стега
Моје срце стеже... За опроштај постхумна песма поети великом другу
© 06.01.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар