уторак, 19. јануар 2021.

ЗЕЛЕНАШИ ДЕРИКОЖЕ

Одавно нас је снашло затомљено безгласје
Заливене речи немушто куте за празнину
У ово сулудо време муцања у време пасје
Сву су будућност појели утопљени у вину

Иде се у непознато дугим кораком журно
Како би било да застане живот у обртима
Не залази у вечер мрака и у небо тмурно
Крчи једнако овај живот када се раштима

Измилели су зеленаши љути ко жути мрави
Узгред је пала задња клапа на ум суздржани
Да голим рукама невиног злобно тек дави
Данас се на уранак као некада вољно не рани

Још кути у жутој мрљи да се нагло пробуди
Убого село умирањем није се тајно заветовало
Исчилеле су живе душе промајом и узорни људи
Не питај више... Данас коме је до других стало

Крчање се данима појачава до свег неразбира
Зеленаши више не снатре... Луде девојке су запале
Без капи уља у жишцима... Немоћ нас не иритира
На скали љубави... Надобудности нису дубље пале

Од првог на задње место... Дерикоже коло воде
Безгласје видно на сваком кораку тамом тоне
Суздржан ум или кукавичлук шта да породе
Сулудо време нема законе части само полтроне

И увлакаче... За пакост туђи језици злобом рођени
Голе руке модре дрхте... Траже оштрицу ножу
Не савијају се сујете... Нису нипошто погођени
Очи замућене јесте ли виделе зеленаша дерикожу

Време пасје нема смену... Јуче оброчено... Заувек траје
Порођај задње клапе је лажан... Црни круг се брзо шири
Везано куче кидише на ветар... Васцело узалуд бесно лаје
У мрак вечери дан тоне... Безбожни пук се дрско сеири...

© 19.01.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com 

Нема коментара:

Постави коментар