ИГЛА У ПЛАСТУ СЕНА

Као ладолежом обрасли ум скривен кути
Не можеш знати дали је грм или маскота

Чудни су тупави дани короне и уски пути
Бачни стари блатњави опанци украј плота

Из подножја брда нечујан глас дозива време

Јако се удаљило подне и мрке сенке расту
Натоварени самар жуља носећи моје бреме
У време короне никако да нађем иглу у пласту

Како разуму да се објасни велика џева
И јато врана прилегло на уклето поље
Колико брига ми задаје муња која сева
Ладолежи што се уз дуб пењу зле воље

Иди некуда куда те неће познати пајташи
Вилино коло да играју ти несташни јарци
Узенгије су тесне а бела бедевија се кајаши
Невољно затварам сунце да не мину жмарци

Зраци се косе са мојом жељом на врху брда
Остала увала ума у сенци разбора и трагања
Излајале се старе мисли и моја је беседа тврда
Како то да не долазе до мене давнашња знања

Ум сакривен се помаља крадом у игри жмурке
Као несташно мусаво дете невешто у минјатуре
Давно се ужелело игре шуга и узбудљиве јурке
Видим пред кишу мрави свом мравињаку журе

Облаци прекрили небо па се оно сада рогуши
Невреме се љуто спрема да бане на праг досаде
Само се увели ладолеж увукако као лупеж у души
Питам маскота чему наличи испод своје барикаде

Игла у пласту сена да ли је сада тако сувише важна
Не умем свом уму рећи да се задовољи вишња жеља
Живот је ништаван и узалудан јер ова година лажна
Почела је да се круни смрћу песника и мог пријатеља

Развејава ветар кукољ и уродицу по напуштеном пољу
У туђој божићној песми не запажам риму... Стих штуца
И њене млитаве мисли док пужу узгредно плотом по кољу
Покојник худи неће носити блатњаве опанке ни да куца

Залутали намерник да се сити испричамо када сврати
На врата затурене бачије у глуво доба корана језе
Древни храст остаје усамљеник да се на ветру клати
У овој дивљини никога нема... Ноћ мркла је спусти резе

© 08.01.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com