Апатија је узела маха... Разорни чуче обзири стари
Заморче збуњено ћути... Зашто је ноћ глува и мукла
Малаксали уздаси нестају... Усуд ме најзад измцвари
Придошле оскудне мисли прекидају дугу глувоћу
Обзири стари оживе и врзмају се позади и испред тебе
У заумно време ко очекује напокон људску мирноћу
Смем ли да те заклиње сољу... Опрости ми црни хлебе
Заморче на све пристаје не би ли како спасило главу
У круг двојаки и ланце ћутње... Сутра ме неће звати
Нико да се запита... У заумно време размрсују јаву
А она се запетљава у чвор... Спаси ме рођена мати
Вапај долази из ниског очаја... Лебде речи молитвене
Само се усане мичу у издисају... Дуго скањивање моје
Није за песму ни покоре... Спласнуће мехурови пене
Низводно до увира... Ненадни мали кораци се не броје
Не верујем у усуд и записима вечним горе на небу
Све су то бајке за наивне... Докази су крхки и слаби
Кратак је мој груби губер... Црном скорелом хлебу
Утехе нема у заумно време... Покислу живину ваби
Мати са кућног прага... Урок је у тепсију заточен
Бајалица против града мрмља се полугласно у вери
Не вара осећај... Ближи се крају и њен живот разрочен
У муци постојања... Не тражим... Зарђали су кликери
Разбацани по штуром сећању детињства и нискости
Слепо кружи тепсијом црвени конац... Обајани плута
Утехе изостају.... Време када се гладује и зато пости
Увек је шугаво и штуро... Надриру издајства крута...
© 21.01.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар