ТУПЕ ОЛОВКЕ

На месеце и године безвремено време короне нараста
Одужило се... Збир је све тужнији у мучном страху

Питам све за време пошасти дали нам апатија баста

Живот пролети да се заврши у ропцу... Задњем даху

Много је црних вести свакога дана... На њих смо огуглали
Смрти су постале безимене статистичке бројке у верглању
Одговор не чуди јер га нема... Зашто смо карактерно пали
Само поједини још свесни се питају... Шта нам је на знању

Плаше нас и затупљују... Смрт је постала дневна истина
Самообмана узима свој данак... Нема отпора и запитаности
Умртвљеног ума... Предали смо га... Издали себе... Првина
Није... То се одавно догађа... Да под старост фискају кости

Уобичајено је у предању... Зид страха расте... Све се руши
Отуђили смо се једни од других... Подмукло сви сада зазиру
Нико те не пита у безвремено време короне како ти је у души
Отуђеност и себичност сво човекољубље и људскост потиру 

Да ли смо као мала деца... Дневна манипулација буја... До краја
Ослабљен карактер најзад клекне... Сада кртице поља упорно рију

Узалудно спасење чекаш... Од хоботнице самилости и опроштаја
Не смемо другојачије јер нас осуђују... Тражимо истину да је не крију

Коме је до ње стало у безвремено време... Грцај у себи и муком ћути
Обмавивање нам се давно догађа... Из дана у дан зид страха све је већи
Умртвљеност разборитог ума је очит... Зазиру од тебе... Стрепи и слути
Свако кога сретнеш и мимоиђеш у шетњи... Шта уплашенима рећи

Не допире до свести ниједна разумна реч... Мноштво је издало себе

Одрвенеле су душе... Хуманост абдицира... Хоботнице короне пипке стежу
Сви само гледају у се... Твоја мука их не занима... Неважне су потребе
Туђе... Душе су ојађене и црне... Знај тупе оловке се до краја режу

© 04.01.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com