ПЕСМА У ЈАТУ ЗВЕЗДА

Мили, с љубављу

У прoсeв пeсмe плaмсaj сe jaви

Па румен цвета ко булка у житу

Небо се слито на западу закрвави

Из класа семе на земљу камениту

Расу се отежало од првог рода

И наде дозреле саме већ се жању

Стих за стихом шестари испод свода

У све више кругове и тачку мању

Поглед у висине занет што их прати

Галопом јахача запењених избледи

Кад иза плавих брда приспу позни сати

Небо пројави дугу лепоте пре заповеди

И дан утоне ко путник у ноћ сиву

Залуто чежњив стазама неповрата

На резу српа бол спава предан сечиву

У задњем кликтају одбеглог јата

На крилима пренет у гнездо заборава

Опет се голуждрав јави са новом зором

Промине време у смени снова и јава

Постојбина ми пуста чами и црв под кором

Разједа сумња скољену веру изнутра

Дар за Њена недра стих мој моју јабуку

Ако ме смрт ноћас убере бездарје сутра

Остаће јој празне руке... Не даруј муку

Муци... Предуга ноћи ако утехе нема више

Пусти да песма на истоку се омлади

Рођака сунцу скут да пољуби да се допише

Љубав Њој заветована а узму наши јади

За нови просев песме и пламсај опет је време

У нову црвену булку расцветало се широко

Моје срце из крви прокапале латице дарује неме

За њене руке испружене и непомућено око

Прошло је време бездарја и амбари су пуни

Једри стихови кроз прсте богато цуре

На размеђу века певамо нас двоје док се круни

Поема из строфе у строфу цвета... Булке и божуре

Да китиш недра у житном пољу бери Мила

Јабуке у спреме мећи и свијај нова жива гнезда

Васкрсом живота наша је љубав јаде победила

Родила се нова песма у јату далеких звезда

На овај дан  ©  28.05.2012.  Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com

ЗАСПАЛИ ТУМАЧИ Вазали туђега царства

Јесам ли толико поетиком загонетан

Да се нико не бави сржном тачком у кругу

Мој поетски стил можда је вечно сетан

Па нико неће да чепрка нараслу тугу

У болне ране кажипрстом да дира

И опече душу истом љутином гноја

Тужбалицу како да буди из чира

И јавом распрскава тешке грашке зноја

Одговора нема… Заспали тумачи

Не клоните се мојих болних рима

Рођена песмо не брани ти нико… Плачи

У сваком ретку налеве суза истина има

Она се тешко подноси у ери сујета

Чудни ми рођаци и рођакиње по перу

Хтели би да су једини на свету поета

И песникиња… Зашто продају веру

И част Прометеја и Витезова речи

Вазали туђега царства… Чанколисци

Небо вас примити неће… Да се спречи

Може ли ваша издаја самозвани писци

Јесам ли толико поетиком загонетан

Да се нико не бави сржном тачком у кругу

Мој поетски стил можда је вечно сетан

Па нико неће да чепрка нараслу тугу

Без тангенте ова кружница постаје тесна

Неплодни гени генијалност неће дати

Иза времена затона трају паукова и плесна

Наноси муља све заравне… Морате знати

На решетима сијана испада ваша плева

Вихор је развејава у облаке беле прашине

Песма се лаком руком пише и срцем пева

Плагијати утопе име сâмо у жабокречине

Нико загазити неће… Бежањ од смрада

На извор изворишта… Пут су мога хода

Молитву опроста зборим кад ваша завист влада

На постаменту части рађа се вечна слобода

Јесам ли толико поетиком загонетан

Да се нико не бави сржном тачком у кругу

Мој поетски стил можда је вечно сетан

Па нико неће да чепрка нараслу тугу

Одговора нема… Заспали тумачи

Не клоните се мојих болних рима

Рођена песмо не брани ти нико… Плачи

У сваком ретку налеве суза истина има…

На овај дан  © 26.05.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com

ТРУЛЕ МУШМУЛЕ

Где смо то ми несрећо бона

Устаници речи залутали

У какво зашли коло полтрона

Песници песму опет издали

На којим смо раскршћима вере

У непуте тамне изгубили путе

Слути ли ико катастрофу и размере

Потонућа оних што љубе скуте

Коси нам погледи пали

Уплели се у неверу и зауме

Сахрањене су наде… Идеали

Неверници су зебли од реуме

Док други плету игре и завере очите

Ткају бедне лудости надобудни

Просјачке риме скривају се у рите

Бедно је ово време и пев узалудни

Нови валови поезије обале истине руше

Игра се коло наопако… У вртлогу дима

Нестаје тврђава романтике... Куле се руше

У прах пепелишта… Прекопана пијуцима

Новокопача нових гробара риме

Вилинске мисли им покидане

Жудња је стећи инстант име

По било коју цену… За згубидане

Урлају бесом ветрови љути

Сујеверје је погубна омча бола

Ко сутра да се трагом упути

У поље минско… Поље идола

Нагазне речи смрти сакривене

Убијају песму туробну од празнине

Свуда вребају отрови поетске вене

За коју реч и чију слободу гине

Лепа рима и вечни идеали

Крајње је време да покусају

Све што су злобом закували

Лавежи пуки у празно лају

Пристрасни жири награде дели

Клански за бледу поетску бозу

Кад морал ко вода оплића… Бели

Лабудови поцрне у лаповском возу

Преварили су ноћ па хоће и дан

И своје речи варају у неистини

На трагу врачања прилего сан

Огаван и тврд… Да га разбаштини

Никога нема у ово кужно време

Малобројни су браничи романтике

О Боже куда поетске преваре стреме

Страх ме је од ове збрке и празне вике…

У “Слову” трули гњила мушмула

Подвала никада није страна врдолами

Борина ћуприја одавно је трула

Андрић у гробу тек ће да се срами…

На овај дан  © 25.05.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com

КАПИЈЕ СВЕТИХ НАДАЊА

По сводовима ума налегле сиге

Теку млазеви зелене патине

Таљиге моје претовариле бриге

А дух се отима за врх истине

Трећи је дан запитаности залутао

Несрећан пао у само гротло језика

Неко је по моме врту риме крао

Ко је убио тупом речју песника

Од димних завеса прште коначишта

Пре заласка бекства у тмину судбине

Небо истину чува за задња судилишта

Бујица лажи бестидно спира људске урвине

Мирише небо на олују заборава

Ту и тамо раскорак намера и пожуда

Гнезди издаје нове и старе за дан јава

Мој пут је само један и знам куда

Пролази с муком узансама страдања

Беоњача се избелила у оскудици

На крају чекају капије светих надања

Не забрањујте лет мојој селици

Задње преоравање треба ли тупости

Кад ваша нису свитања сутрашње зоре

Моје широко срце све би да вас угости

И душа чиста прими љубављу без покоре

Нека се врти разбој исте насеобине

Не судим по словној грешци пакости

Реч опроштаја зборе усне за патине

И стружу ваше сиге у знак опрости

Трају одјаве бола смислене зделе

Лањских жеља у рaзнобојној тканици

Пустите моје птице селице да се селе

По својој вољи даровах лет грлици

У росној капи наде а не у вашем расулу

Жудим чистоту душе на миндерлуку снова

Не желим поље Дури ни Вавилонску кулу

Бисерим сузе и уздижем их небу без отрова

На овај дан © 21.05.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.blogspot.com

ПОЕТСКИ ВИСАК

Дангубне речи прерушен суђај зановета камарили

Ни један кантар не подмери лудости идијота

Док дуго скрушено сопство моје у засенку гњили

А краљица уметности надилази све језе живота

Заобилазне намере пале сведеним треном истине

Корачаји су све ситнији у честару тамне ноћи

Уз плочник наде прислоњен окрајак вере мине

Трули разлокан увојак тајне... У безнађу ко ће доћи

Атак се свео на појутарје и густе измаглице

На кланцу сујете закотрљан у лево ка рубу

Мој пут и бивак нису досегли гнездо селице

Старо је дебло срасло са сећањима у пољубу

Два срца урезана давно отмено за век се грле

Без сумње... Не пориче се љубљена реч давнине

Расуте сетве у паперје маслачка и данас врле

Причају причу љубави још живу из питомине

Ветар се поиграва од самољубља до казивања

Три упале ума мала су ватра на посеву реуме

Што са кошавом побољева преко голог грања

Песма се поверила тајни... Чувар за моје зауме

Не повраћа се тако пречесто успомена затурена

Да уруши зид самоће исписан духом дашка тишине

Ако се не породи узвик и не расточи запета вена

Чека ће ме онај слани извор сете из дечије долине

Стиху наследне строфе препуштено је да јаву чува

Ако се мисли замрсе узалуд не дрешите чвор била

Пустићу нека промиле у дугом валу времена глува

У заточења... По загуљеном трагу осиона камарила

Блатњаво умовање ко погрду свали на своја плећа

Брбља језиком простака и ускомешаних јарости

Како да се одјармим по туђем кулуку с пролећа

Бездушни под најам имам дати још само моје кости

Док се не сврши буна ваше наметање кулука истрајава

Маштарије су попиле сводове усталасалог знања

На искап... Сад ми жеђају усне... Устаје полегла трава

Злурадо сте се радовали... Нећете видети посртања

Заиграло се чудно коло сенки пред уснулим прагом

Прозивку мучну орлови сури проносе небом сивим

Грабеж навукла расуло вересије у кумству са врагом

Свелом дану дуг опраштам без замерке и опет живим

И трајем... Уз свевишњу прошњу покорних думања

Сањарим да се укаже дуга кроз блатне стазе у стиску

Не сустај намеро у васкрслој искри кад небо одзвања

Сада је час да се поравна вретикала по поетском виску

На овај дан  © 18.05.2015. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ПРАБИТ СЕНИ – ВРЕМЕПЛОВ /2018/

zelenakap.blogspot.com

НА ПАСЈЕМ ТРАГУ УМНИХ ТМИНА

Тражим нестварни ред под небом

Јесам ли ја човек међу људима

Ниче поетска жудња гладна за хлебом

Не горе никакве ватре без дима

Свет толико вазала покорних нема

Данас се лако не стиче посмртно име

Магла је праузрок великих дилема

У круг се стално врте иста доба пре зиме

Узвишен циљ части тешко се досеже

Пут човека нискога рода се спушта

У немиру олује залуд је забацивати мреже

На кужном свету битише још једна ушта

Хитрину познај данас у човекољубљу

Тупавци лепршају уоколо као паучина

Нечовек и изрод за понор рода копају дубљу

Јаму од бездана… На пасјем трагу умних тмина

Врлином врлину врли и јасно је гласи

Истину истином истини и часно обзнани

Шта друго до песма песника ако не спаси

На белег себи и свету данас животом стани

Пакости лебде крилатом злобом пољима ума

Саткане одавно од неразума за хаљину срама

Толико лавирината безизлаза крије ова шума

Лутања човечанства окованог блудом у негвама

Не оптужујем небо док ме земља криви

Оно је свето по светом позиву и трону

Слободе и путоказа нема за пале уз пут у наиви

Растројио се морал... Ретки следе праву колону

Земљом гамижу црви и трулеж базди и воња

Кресиво труда нико да зажари и дигне лучу

Зачеље и чело магла скрива… Прете подземља доња

Погубном језом страве. Раја је увек склона пучу

Источна дуга и свод раздељени чекају падање кише

Бледим падом гаси се громовник пре додворења

Задња засуљала предњу двоколицу… Опет зло мирише

Срчаницу поломио народ… Променом гором бившу мења

У загрљају мемле пуч анахрони раселину дуби

Товарна рага цркла... Претешка кола нико да вуче

Незасити чак ни за кратко нису сити и кад се губи

У победама ината сеир траје данас исто као и јуче

На овај дан  © 17.05.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.blogspot.com

МОЈА ЗВЕЗДАНА ПАДАЛИЦА

Мили, с љубављу

Успомене детињства Топлица мутна ваља

Подно Хисара тунел са тајном распрскава

Испразнили су напојницу чежње до фртаља

Царице Јелене и цара Константина мину слава

Каменим плочником замиче сећање низ Царину

Не дуго потом песма ко птица из гнезда прне

„Прокупац“ пију и очи траже у пенушавом вину

Узванице косовске вечере барјаке броје црне

У центру Прокупља у турском купатилу мемлим цео

Грабеж ми краде риме... Срце следи Њену сену

Не умем рећи како је Хаммеум Прокопија заволео

Смрт ми је жалац у тело дала и отела Вољену

Није изашла оне кошмарне ноћи из тешких снова

Мокро је „Бозман гробље“ од мојих суза а не кише

Ако се икада вратимо Топлици записом вере Јова

У књизи Библије још једном патњом да се допише

Наша истина страдања... Падалицо звездана моја

Како ћу испит вере данас с осамом проћи

Загрљај обзорја тихо зове Милу из спокоја

Врати ми вид и боје дуге у мојој слепоћи

И отворених руку хоћу за дар живота

Тебе да грлим уместо дара празнине

Буни се моје срце у уму преврат мота

Љубав да се зацари на престољу домовине

И родног краја по пределима југоисточних страна

Јутарњи воз писком кад мине Топличком котлином

Нека се из дремежи прене Шумадија преорана

И свака моја бразда освештана витезовским вином

Не силази из седла крсташ барјактару

Југ Богдане стари у вихору девет Југовића

Хитај на Косово тужно честитом Лазару

Опет турски орао насрће на Србе са јатом орлића

Отпутовале су речи у небески починак мој доме

Моја реч се неће вратити празна и заклетва дата

Опустошену песму ако несташни вихори ломе

У порти цркве „Ластавице“ штитоноше сахранише брата

На овај дан © 15.05.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com

САКУПЉЕНЕ ПЕСМЕ У КОТАРИЦУ

Троши се црни врх оловке данима

Низ падину листа вулканску сипа лаву

Урезују се огарављени трагови дубоких рима

Никако да смирим моју Етну и кључалу јаву

Шта ли ће догодине нићи са пепелишта

Овде у атарима смртним занемело је време

У вајатима живота болују стара огњишта

Надошла катаклизма поезије уби лирско семе

Окамењено стење клеше у вери последњи клесар

С љубављу ваја свој лик записан усудом у громади

На размеђима ера из неког Назарета тамо роди се тесар

Из ове лаве неће нови Месија... Шта да се ради

За ситан кусур критичара фарисеја невин мрећу

Прошло је месијанско доба неповратом

Поезија се одрекла спасења у властитом распећу

Бесрамно разапет песник издајом и Пилатом

Разуларена руља зна само језик халабуке

Крст и распеће су забава пука за крвожедне очи

Прошли векови уместо ореола носе венац бруке

Шта данас пољубац Јудин у образ песника сведочи

Ватру нико очекивао није да вулкан васкрсава

Ужарена песма из гротла црвеним болом пече

Самозвани песници нису преживели... Однесе их лава

Кармил огањ бљује док искре длета пркосно јече

Рођен је нови лик из стене... Песма заповести збори

Невери и безнађу искапало је време из пешчаника

Новим засадом зру маслињаци по Маслинској гори

У котарицу сакупих песме за нови век песника

На овај дан © 12.05.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com

ДЕВОЈАЧКИ КАМЕН

Песниче праштај раскораку што изостаје из сна

Не следи вилинску маглу и развејани усуд тока

Спознај невиђено глуво познање изниклице са дна

Простотом речи изречене и збором ума пророка

Крајпуташ затомљен у ковраг ћути прву тајну

Уклесан запис старог писма запосела маховина

Простори заборава давну зачкољицу безосећајну

Украли блеском свица за нову тмину из дубина

Глуво се рушно језгро космачом преломило

На стени столетне грађе протувом ништарије

Док туђим рукавцем истине ново узаврело било

Пулсира суздржано до обале јаве... Пред литије

Помамна чета скакаваца залетом зелена братија

Надире искоса лево... Цичи отровни змијарник гује

У трку с ветром гласник на коњу без узенгија

Полете чиле пољем срамоте куда то распирује

Докле ће шишке крадомице крилити девојачке очи

И непослушне кике узана плећа невино да бичују

Погодбени завет рођењем безпоговор удају срочи

Очинска реч се не макари... Одувек света носи дују

Свеца са ореолом... Мирис је мудрости и старине

Ми би смо ововремени рекли... Смисао зна се ино

Женској лудости нема места уговор да се раскине

Издајицу никада примили не би... Уклета раселино

Откривен белег љаге неми је сведок и болна опомена

Бршљана нема гроб девојачки од срама да сакрије

Зашто је презиром уморена чиста љубав несуђена

Девојачки камен и данас су мимоилазиле сеоске литије

На овај дан  © 09.05.2014. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: МИЛОКАЗИ / ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com

БЕРАЧИЦА БИЉА

Несрећне руке зебњом беру за капију ђурђевданско биље

И росом жеђ одгоне у трагу одбеглом за птицом

Ако распукне немир душе по шавовима збиље

Грко ће цурети празник ал неће саблазан ивицом

Славскога дана…  Намерења су скакавци покрали

Традиција се уплела зором у трагу просуте муке

Крај трулог пања болују ситни каћуни прецветали

Жутицу с лица берачице краду за прегршт руке

Закаснела разбуђења узгред су покупила ресла

Не свикле сумње остао запис ума замућен у зову

Традиција призива сабориште и времена за гесла

Овде водиље нема… Ко ће да ми удели истину нову

Гарави душник у катрану опојно пече изнова

Уморно срце ово позив на разговор одбија

Нечитак рукопис и измешана мала и велика слова

Збуњено писмо наде… Тужно је…  Ја сам ничија…

Кликтај на рамену дана пискаво јутро зове

Желим да апостол нежни дели благословне речи

И ти си Ђорђе ничији… Сакрио си се у своје снове

А моји се раштркали…  Утроба празна осудом јечи

Знам на маргинама ноћи гаврани ће зебњу кљувати

И моју вику зајежену у бразди на крају црне њиве

Не бежи птицо у ситну тачку неба кад рука пати

Од жеље да те помилује а не може у даљине сиве

Иза капија стрепње лутам високо светим погледом

Чудан је празник…  Очи су упалиле мрље сањиве

Ђурђевдански венчић видим ужурбано вене бедом

Узалуд заливен сузом… Нису отровале гљиве

Разум… Оштрицом реже са неба пало перо жељене птице

Док се коцкари живота на тргу играју кртим угледом

Некуда у даљ продаја трулих сенки измиче у зађевице

Несрећне руке кријем у сплетен венчић… Тешим се бедом …

Потмули звукови трубе пролазе моју окићену капију

На крстоносном тргу тамо  играју коло туђе лаке ноге

Презирем претворног мироносца и избледелу мантију

Кад мој кућерак мимоиђе… Освећење није за убоге…

Ја сам ничија… И ти си Свети ничији… Туга нас вије

На друму жеља остају двоје чергара… Скитница…

За један славски дан обмане… У увелом венцу илузије

Имамо само постељу под ведрим небом у цик роса и птица

Све је превара… Упркос нећу злоби продати душу…

Ја ничија и ти ничији отиснути са животних литица

Бдење је узалудно… Слутим по горобиљу и сремушу

Остаје зов… Ничији буди мој… Воли те твоја Светица…

На овај дан ©  06.05.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com