Украли сте ми што се красти не
сме
Пошасти старе још вршљају кужне
Паразити нису вредни стиха ни
песме
Што пре заборави успомене ружне
Говоре они што их ово жуљало
није
А где је част и правда да верно
столују
Гуштера се плаши кога су печиле
змије
Збори се опрез мудрости а јаве
болују
Ко жижак пламена безверно олако
гаси
У мраку пипа да назре трагове загубљене
Сву шљам ваљају бујице и мутни
таласи
Преварант у заносу не зазире од
своје сене
Пешчани спруд сном опијен дуго
стрепи
Док се облутак ваља грубим дном
корита
Тешки су сви ови нељуди код
очију слепи
Кошмар свету расејава надобудна
елита
Замрле савести њене опоменом би
да будим
Недостојини песме и стиха у
задњем апелу
Судија нисам... Бог је ту...
Нећу да судим
Његово је право суочења у вашем
неделу
Не очекујем украдено да се
покорно врати
Поново садим биљем мој атар
плодоносни
Вас ће жуљати векови... Обележени
и сакати
Самозване поете тесан вам дан и
час инокосни
© 19.03.2016.
Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ /2016/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар